ZRENJANIN - POSLOVNO-TURISTICKI VODIC
Зрењанин је град у општини Зрењанин у Средњобанатском округу., стари српски назив Велики Бечкерек, затим између два светска рата Петровград (мађ. Nagybecskerek, нем. Großbetschkerek, румунски: Becicherecu Mare) је највећи град у српском делу Баната и средиште највеће општине у Војводини, Србији. Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. било је 79773 становника (према попису из 1991. било је 81316 становника).
Историја
Зрењанин се спомиње 1326. године као село подигнуто на три острва реке Бегеј.
Сматра се да је на месту градског центра некад био аварско-словенски ринг.
Место је потом било у поседу мађарске властелинске породице "Бече".
Пред турску најезду, постаје власништво српског деспота. Касније је била подигнута
и тврђава, а место су населили Срби, Немци, Румуни, Италијани, Французи, чак
и Шпанци („Нова Барселона“). Велики Бечкерек, стари назив места, постао је
трговиште 1769. године.
На Батки се налазe остаци неолитске старчевске културе, а код Арадца некропола из времена велике сеобе народа. Најстарије грађевине су православна црква — Успенска црква у Светосавској улици (1746); затим, католичка катедрала (1868); зграда позоришта (1840), жупаније (1885) и Народни музеј (1894). Град се развио око утврђеног језгра као агломерација сеоских насеља и плански подигнутих насеља.
Град је 1807. доживео катастрофални пожар. У револуционарној прошлости, у народноослободилачком рату, из овога краја је седам народних хероја погинуло у борби, а око 10.000 родољуба било је у логорима и затворима; 2.500 их је стрељано. После Другог светског рата је град доживео привредни процват. После 1991. године, претежно извозна оријентација привреде је практично упропаштена санкцијама и распадом Југославије, јер је изгубила тржиште. Од 2000. године, град се лагано опоравља. За време Аустро-Угарске био је главни град угарске жупаније Торонтал, чији је највећи део после Првог светског рата припао Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, а мањи део Краљевини Румунији.
Од 1935. године град се назива Петровград, а од 1946. године Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину Учи.
31. августа 2003. године, Зрењанин је погодило велико невреме које је проузроковало већу материјалну штету.
1. јануара 2008., одлуком Владе Србије, Зрењанин и званично добија статус Града.
Градска насеља
Зграда Општине са спомеником краљу Петру I КарађорђевићуБагљаш
Буџак
Граднулица
Доља
Дуваника
Зелено Поље
Леснина
Мала Америка
Мужља
Центар
Четврти Јул
Чонтика
Шумица
Нова Колонија
Ружа Шулман
Житни Трг,Зрењанин
Бригадира Ристића
Берберско
Болница
Буџин булевар
Религија
Према попису становништва из 2002-ге године, већина становништа зрењанинске
општине су Православне вере (77.28%). Остале религије заступљене у општини
су Римокатоличанство(12.01%), Протестантизам (2.13%), и остали. Православни
хришћани у Зрењанину припадају Банатској епархији Српске православне цркве
са седиштем у Вршцу. Зрењанин је такође центар Зрењанинске бискупије Баната.
Култура
У граду и околини има доста културно-историјских споменика и познатих институција:
Народни музеј, Народно позориште "Тоша Јовановић", историјски архив,
библиотека, ликовна колинија у Ечки са галеријом и многобројне школе.
Архитектонски споменици
Протестантска црква, зграда Суда и Мали мостГрадска кућа, изграђена 1816,
реконструисана 1887, необарок, Ђула Партош и Еден Лехнер.
Финансијска палата, данас Народни музеј, изграђена 1894, неоренесанса, Иштван
Киш.
Позориште, изграђено 1839, класицизам, најстарија позоришна зграда у Србији.
Суд, грађен од 1906. до 1908, романтизам, Шандор Ајгнер и Маркус Ремер.
Катедрала, грађена од 1864. до 1868, романика, Стеван Ђорђевић.
Буковчева палата, изграђена 1905, неоренесанса.
Стара „Војводина“, изграђена 1886, неоренесанса, Бела Пелкл.
Гимназија, изграђена 1846, реконструисана 1937. и касније.
Успенска црква, изграђена 1746, барок, најстарија црква у граду.
Мали мост, изграђен 1904, најстарији мост у граду.
Спорт
Зрењанин има дугу спортску традицију. Први спортски клубови су основани у
1880-има. Из Зрењанина је био фудбалски клуб „Пролетер“, који је био активан
од 1947. до 2005. године.
Данас постоји клуб „ФК Банат“, који игра у првој савезној лиги и своје домаће утакмице игра у Карађорђевом парку, градском стадиону који има капацитет за 18.700 гледалаца.
Привреда
Зрењанин је значајан индустријски центар Баната и Војводине. Најстарији индустријски
објекат је пивара, основана 1745. године. У Зрењанину постоји развијена индустрија
текстила, тепиха, намештаја, дувана, грађевинско-индустријски комбинат, бродоградилиште
на Бегеју, и пољопривредно-прехрамбена индустрија. На Бегејском каналу развијен
је риболов.
У Зрењанину постоји и хемијска индустрија.
Термоелектрана - топлана.
Туризам
Храм успења пресвете богородице, изграђена 1746
Римокатоличка катедрала светог Ивана Непомука, грађена 1864-1868Дани пива
Царска бара
Музички фестивал Sunflower
Бања Русанда
Постоје и ловишта. Поред Меленаца је и бања Русанда (основана 1859).
Градови побратими
Бекешчаба, Мађарска
Арад, Румунија
Темишвар, Румунија.
Познате личности
Познате особе које су рођене или живеле у Зрењанину:
Дејан Бодирога (*1973), кошаркаш
Бранимир Бојић (*1983), књижевник
Бранимир Брстина (*1960), глумац
Звонимир Вукић (*1979), фудбалер
Дејан Говедарица (*1969), фудбалер
Владимир Грбић (*1970), одбојкаш
Никола Грбић (*1973), одбојкаш
Константин Данил (1798 или 1802-1873), сликар
Владимир Ивић (*1977), фудбалер
Ђура Јакшић (1832-1878), сликар, песник, приповедач ...
Бојан Костреш (*1974), тренутни председник Скупштине Војводине
Тодор Куљић (*1949), професор Филозофског факултета у Београду
Миле Лојпур (1930-2005), гитариста
Тодор Манојловић (1883-1968), писац
Чедомир Попов (*1936), академик
Живан Хајдаревић Црногорац (1675-1751), прота
Жарко Чабаркапа (*1981), кошаркаш
др Војин Матић оснивач дечје клиничке психијатрије у Србији
Тивадар Вањек академски сликар
др Емил Гаврила публициста
Дејан Чапо (*1978), председник Бејзбол савеза Војводине
Оливера Ковачевић,новинар
Нада Шаргин,глумица
Јована Бракочевић,одбојкашица
Стојанка Новаковић-Стоја,певчица
Миодраг Попов,новинар и водитељ емисије "Ипак се окреће"
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Демографија
У насељу Зрењанин живи 64.791 пунолетни становник, а просечна старост становништва
износи 39,9 година (38,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 28.710
домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 38564
1953. 44168
1961. 55539
1971. 71424
1981. 81270
1991. 81316 80333
2002. 81390 79773
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби 56560 70,90%
Мађари 11605 14,54%
Југословени 1948 2,44%
Роми 1577 1,97%
Румуни 633 0,79%
Хрвати 484 0,60%
Словаци 361 0,45%
Македонци 334 0,41%
Црногорци 327 0,40%
Немци 140 0,17%
Бугари 96 0,12%
Словенци 82 0,10%
Муслимани 72 0,09%
Албанци 60 0,07%
Руси 48 0,06%
Горанци 26 0,03%
Чеси 16 0,02%
Русини 16 0,02%
Украјинци 14 0,01%
Буњевци 12 0,01%
Бошњаци 7 0,00%
Власи 4 0,00%
непознато 1206 1,51%
Становништво према полу и старости
м ж
? 98 98
80+ 425 945
75-79 660 1532
70-74 1356 2114
65-69 1991 2521
60-64 2150 2602
55-59 2075 2430
50-54 3227 3606
45-49 3400 3602
40-44 2710 3057
35-39 2657 2757
30-34 2547 2527
25-29 2873 2768
20-24 2997 2897
15-19 2622 2503
10-14 2305 2254
5-9 1971 1913
0-4 1851 1732
просек 38.1 41.5
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961.
1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 12525 14517 18736 23809 28529 28608 28710
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 6175 7213 6385 6392 1668 625 160 48 22 22 2.77
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата Ожењен/
Удата Удовац/
Удовица Разведен/
Разведена Непознато
Мушки 31788 9439 19673 1320 1306 50
Женски 35959 7374 19835 6365 2344 41
Становништво према делатности коју обавља[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка
индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 15091 568 43 361 4723 539 2192 1987 306 1146
Женски 12561 253 11 78 3491 167 373 2456 342 361
Оба 27652 821 54 439 8214 706 2565 4443 648 1507
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање
Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 201 457 869 474 550 481 - 1 193
Женски 481 394 663 1188 1845 386 5 - 67
Оба 682 851 1532 1662 2395 867 5 1 260
Подела насеља према етничком саставу становништва
Са српском већином: Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек,
Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш,
Томашевац, Фаркаждин и Чента.
Са мађарском већином: Лукино Село и Михајлово.
Са румунском већином је Јанков Мост.
Етнички измешана насеља су: Арадац (са релативном српском већином) и Бело
Блато (са релативном словачком већином).
ZRENJANIN
Zrenjanin (Serbian Cyrillic: Зрењанин) is a city and a municipality located in Serbia. It is situated in the northern Serbian province of Vojvodina at 45° 22' North, 20° 23' East. It is the administrative centre of the Central Banat District of Serbia. In 2002, the city's population was 79,545, while the Zrenjanin municipality had 131,509 inhabitants.
Zrenjanin is the largest city in the Serbian Banat, the third largest city in the Vojvodina province (after Novi Sad and Subotica) and the sixth largest city in Serbia.
Name
Zrenjanin got its present name in 1946 in honour of the revolutionary hero
Žarko Zrenjanin Uča (1902-1942). Žarko Zrenjanin was a leader of the Vojvodina
Communists and wartime Partisans who during the World War II endured torture
and months of incarceration by the Nazis, was released and later killed while
trying to escape recapture.
Old Serbian name for the city was Bečkerek (Бечкерек) or Veliki Bečkerek (Велики Бечкерек). In Hungarian, the city is known as Nagybecskerek, in German as Großbetschkerek or Betschkerek, in Romanian as Becicherecul Mare or Zrenianin, in Slovak as Zreňanin, in Rusin as Зрењанин, in Croatian as Zrenjanin, and in Turkish as Beştelek (meaning five melons) or Beçkerek.
It is assumed that Zrenjanin's original name, Bečkerek/Becskerek, comes from Hungarian word kerek ("forest, grove") and the surname of the 14th century nobleman, Imre Becsei, who had large estates in the area. Therefore the name would be translated into English as "Becsei's Forest". The original name gained a modificated meaning "great/big/major" in the languages of the Banat (Serbian: Veliki or Велики, Danube Swabian: Groß, Hungarian: Nagy, Romanian: Mare), as opposed to a village of the same name in the Romanian Banat, that is usually referred to as small Bečkerek (cf. Serbian: Mali Bečkerek or Мали Бечкерек, Danube Swabian: Kleinbetschkerek, Romanian: Becicherecu Mic, Hungarian: Kisbecskerek).
In 1935 the city was renamed to Petrovgrad in honour of king Peter I of Yugoslavia.
History
The town of (Veliki) Bečkerek / (Nagy) Becskerek was first settled in the
14th century, the first mention of it dates from 1326. The merchant town on
the Begej river became a property of the Serbian prince Stefan Lazarević in
the 14th century. The town was ruled by the Kingdom of Hungary until 1551
when it was conquered by the Ottoman Empire.
Mehmed-paša Sokolović, the founder of the vakuf of BečkerekThe Ottoman army
that conquered Bečkerek was led by Mehmed-paša Sokolović, a Ottoman statesman
of Serb origin, hence the local Serbs from Bečkerek helped him to conquer
the town. After the town fell, Mehmed-paša met with the leaders of local Serbs,
and nominated beg Malković for administrator of Bečkerek. As a gratitude to
Serbs for their help, Mehmed-paša later (in 1570) turned the town into his
vakuf (foundation), built there many beautiful buildings, and granted local
autonomy to it. During the Ottoman rule, the town of Bečkerek was divided
into two parts (mahalas) - one Serb and another Muslim.
In 1716, Bečkerek was conquered by the Habsburg Monarchy and it developed significantly by Maria Theresia's order of 1769. According to the 1753 data, the town was mostly populated by Serbs and Germans. According to the 1773 data, the population of the town numbered 721 houses, of which 625 were Orthodox Christian, and 96 Roman Catholic.
In 1779, Bečkerek became a seat of Torontal county.
Bečkerek got a theatre hall in 1839 and a gymnasium in 1846, as well as a City Hall in 1820 and the Palace of Justice in 1908.
During the Revolution of 1848-1849, the town was one of de facto capitals of Serbian Vojvodina, a Serbian autonomous region within Habsburg Empire. Between 1849 and 1860, it was part of a separate Austrian crownland known as the Vojvodina of Serbia and Tamiš Banat. After the abolishment of this province, the town was included into Torontal County, and was the administrative center of this county. After 1867, Bečkerek was located within the Hungarian part of Austria-Hungary.
Small bridge, Reformation church and Court House
Monument of Žarko ZrenjaninAccording to the 1910 census, the city had 26,006
inhabitants, of which 9,148 most frequently spoke Hungarian language, 8,934
Serbian language, 6,811 German language, 456 Slovak language, and 339 Romanian
language. The municipal area of the city had 54,715 inhabitants, of which
16,485 most frequently spoke German language, 14,445 Serbian language, 10,581
Romanian language, 8,573 Hungarian language, and 3,265 Slovak language. It
is not certain whether Hungarians or Serbs were largest ethnic group in the
city in this time, since 1910 census is considered partially inaccurate by
most historians because this census did not recorded the population by ethnic
origin or mother tongue, but by the "most frequently spoken language",
thus the census results overstated the number of Hungarian speakers, since
this was official language at the time and many non-Hungarian native speakers
stated that they most frequently speak Hungarian language in everyday communication.
The city was also home to 1,232 Jews, of whom many were native Hungarian speakers.
Another problem is that the city and its municipal area were administered
separatelly, thus the total population of the city and its municipal area
counted together was 80,721 people, of whom 23,379 most frequently spoke Serbian
language, 23,296 German language, 17,721 Hungarian language, 10,920 Romanian
language, and 3,721 Slovak language.
After World War I, the city became part of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (later renamed to Yugoslavia). In 1921, the population of the city included 39% Serbs and Croats, 28% Germans, 27% Hungarians, and 6% Romanians. Between 1918 and 1922, it was a centre of a county within the Kingdom, between 1922 and 1929, it was part of the Belgrade oblast, and between 1929 and 1941 part of the Danube Banovina.
Between 1941 and 1944, it was under Axis occupation, and was part of the autonomous Banat within German-occupied Serbia. Beginning in 1945, Zrenjanin was part of the Autonomous Province of Vojvodina within the new Socialist Yugoslavia, and from 1992 to 2003 it was part of the Federal Republic of Yugoslavia, which was then transformed into the state union of Serbia and Montenegro. Since the 2006 independence of Montenegro, Zrenjanin has been part of an independent Serbia.
Inhabited places
Begej River in Zrenjanin (the bridge shown on the picture is located at same
place were the former Eiffel Bridge used to stand)
Central square and Catholic church in Zrenjanin
Small bridge, Protestant church and Court HouseZrenjanin municipality includes
the city of Zrenjanin and the following villages:
Aradac
Banatski Despotovac
Belo Blato
Botoš
Elemir
Ečka
Jankov Most
Klek
Knićanin
Lazarevo
Lukino Selo
Lukićevo
Melenci
Mihajlovo
Orlovat
Perlez
Stajićevo
Taraš
Tomaševac
Farkaždin
Čenta
[edit] City quarters
Lesnina
Zeleno Polje
Centar
Gradnulica
Čontika
Četvrti Jul
Dolja
Budžak
Duvanika
Mala Amerika
Šumica
Bagljaš
Mužlja, a former village, joined with Zrenjanin in 1981
Ruža Šulman
Brigadira Ristića
Duvanika
Berbersko
Putnikovo
Bolnica
Šećerana
Demographics (2002 census)
[edit] Ethnic groups in the municipality
The population of the Zrenjanin municipality is composed of:
Serbs = 98,794 (74.81%)
Hungarians = 14,211 (10.76%)
Yugoslavs = 2,559 (1.93%)
Romanians = 2,511 (1.9%)
Roma = 2,471 (1.87%)
Slovaks = 2,403 (1.81%)
others.
Settlements by ethnic majority
Settlements with Serb ethnic majority are: Zrenjanin, Banatski Despotovac,
Botoš, Elemir, Ečka, Klek, Knićanin, Lazarevo, Lukićevo, Melenci, Orlovat,
Perlez, Stajićevo, Taraš, Tomaševac, Farkaždin, and Čenta. Settlements with
Hungarian ethnic majority are: Lukino Selo and Mihajlovo. Settlement with
Romanian ethnic majority is Jankov Most. Ethnically mixed settlements are:
Aradac (with relative Serb majority) and Belo Blato (with relative Slovak
majority).
Ethnic groups in the town
The population of the Zrenjanin town is composed of:
Serbs = 56,560 (70.9%)
Hungarians = 11,605 (14.55%)
Yugoslavs = 1,948 (2.44%)
Roma = 1,577 (1.98%)
others.
Religion
According to the 2002 census, most of the inhabitants of the Zrenjanin municipality
are Orthodox Christians (77.28%). Other religions include Roman Catholic (12.01%),
Protestant (2.13%), and other. Orthodox Christians in Zrenjanin belong to
the Eparchy of Banat of the Serbian Orthodox Church with seat in Vršac. Zrenjanin
is also the centre of the Roman Catholic diocese of the Banat region belonging
to Serbia.
Architectural monuments
View of synagogue, which was demolished in 1941 by Nazis
Main facade of the National museum building
Trade academy decorated with sgraffito techniqueCity Hall, built in 1816,
re-constructed in 1887, neobaroque, Gyula Partos and Ödön Lechner.
Finance palace, today National museum, built in 1894, neorenaissance, István
Kiss.
Theatre, built in 1839, classicism, the oldest theatre building in Serbia.
Court House, built between 1906 and 1908, romantism, Sandor Eigner and Marcus
Rehmer.
Cathedral, built between 1864 and 1868, romanesque, Stevan Đorđević.
Bukovac palace, built in 1905, neorenaissance.
Old Vojvodina hotel, built in 1886, neorenaissance, Bela Pelkl.
Grammar School, built in 1846, re-constructed in 1937 and later.
Uspenska church, built in 1746, baroque, the oldest church in the city.
Small bridge, built in 1904, the oldest bridge in the city.
Trade academy, built in 1892, neorenaissance, István Kiss.
Bence's house, built in 1906, secession.
Vavedenska church, built in 1777, baroque.
Evangelic church, built in 1837, classicism.
Protestant church, built in 1891, neogothic.
"Dry Bridge", built in 1962, without river since 1985.
"Eiffel Bridge", built in 1904, replaced by a new bridge in 1969.
Dunđerski palace, built in 1910, secession.
Zrenjanin Synagogue, built in 1896, Moorish Revival, Lipót Baumhorn, demolished
in 1941 by Nazis.
House of Soko, built in 1927, academism, Dragiša Brašovan.
Tourism
Zrenjanin has many places of interest like City Hall, the Cathedral, Freedom
Square, King Aleksandar I Street, etc.
Hotel "Vojvodina" is situated on Liberty Square (**** category). There is a Tourist Information Office in the building of National Museum (Subotićeva 1).
Sports
Zrenjanin has a long sports tradition. First clubs were established during
1880s.
Zrenjanin was the home town of Proleter football club from 1947 until 2005. Today, FK Banat plays it's games at Karađorđev Park Stadium in Serbian Premier League.
Transportation
Taxi station in Petrovgrad (today Zrenjanin) in 1938, nearby CathedralZrenjanin
has a public transport which consists of buses. "Autobanat" operates
as a public transport company and between nearby cities (Novi Sad, Belgrade,
Kikinda, Vršac). Trasport has a long tradition in Zrenjanin. In the past river
traffic on the Begej river used to be most developed sort of goods transport.
Veliki Bečkerek got railway in 1883, when it had been connected to Velika
Kikinda. There are many taxi operators in Zrenjanin. Main taxi station is
located just across "Vojvodina" hotel.
Notable citizens
Dezső Antalffy-Zsiross, Hungarian organist and composer
Dejan Bodiroga, Serbian basketball player
Žarko Čabarkapa, Montenegrin basketball player
Konstantin Danil, Serbian painter of Romanian origin
Vladimir Grbić, born in Zrenjanin, lived in Klek
Nikola Grbić, born in Zrenjanin, lived in Klek
Dejan Govedarica, Serbian football player
Vladimir Ivić, Serbian football player
Đura Jakšić, Serbian painter, studying painting as a student of Danil
Bojan Kostreš, current president of assembly of Vojvodina province
Vilmos Lázár, Hungarian general
Todor Manojlović, Serbian writer
Zorica Novaković, Serbian poet [1]
Emil Petrovics, Hungarian composer of South Slavic origin
Joe Penner (József Pintér) American radio and film comedian[3]
Duško Tošić, Serbian football player
Zvonimir Vukić, Serbian football player
Rudolf Wegscheider, Austrian chemist
tekst preuzet sa wikipedia.org
Vas oglas ili reklama na ovom mestu! |
Potrebni marketing agenti! Informisi se ovde! |
DODATNI MENU:
VESTI, SPORT, KLADIONICA, TV PROGRAM, ZDRAVLJE, SHOWBIZ, KULTURA ...
MATURSKI, SEMINARSKI I DIPLOMSKI RADOVI, TUTORIJALI, KNJIGE ...
MISS I MISTER INTERNET , TOP LISTA SAJTOVA , ONLINE IGRICE
FREE DOWNLOAD, HOROSKOP, SLIKE - GALERIJA , TRANSLATOR