SUBOTICA - POSLOVNO-TURISTICKI VODIC
 |
Суботица је најсевернији град у Републици Србији, други по броју становника у Аутономној Покрајини Војводини. По попису из 2002. године има 99.471 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Северно-Бачког округа и Општине Суботица.
Називи
Постоји много различитих имена за град Суботицу кроз историју. Ово је због
тога што је град угостио много различитих људи од средњег века. Сви они су
писали о Суботици, називали је на својим језицима, али, у највећем случају,
нису поправљали изговоре све до модерног доба.
Најраније записано име је Zabatka из 1391. године. Ово је једна од варијанти тренутног назива града на мађарском језику Szabadka. Мађарски назив града састоји се од придева Szabad, који значи „слободан“, и суфикса -ka који је нежан деминутив. Најраније име Суботице, међутим, значи нешто као „мало“ или „драго“ „слободно место“.
Српски назив града Суботица потиче од речи дана у недељи „субота“ и први пут се поjављује 1653. године. Пошто име потиче од речи за дан у недељи, субота цело значење имена града би било нешто као „мала субота“.
Други извори [1] казују да је од првог назива Сопотница (Сопот је место где има много воде, извориште, особина терена - према мађарском изговору Забатка) до данашњег, промењено око 200 назива, и да град име носи по Суботи Врлићу, ризничару цара Јована Ненада.
Суботица има различите називе на званичним језицима у Војводини: Szabadka (мађарски), Subotica (хрватски), Maria-Theresiopel или Theresiopel (немачки), Subotica (словачки), Суботица (русински), Subotica или Subotiţa (румунски).
Историја
За више информација погледајте Историја Суботице.
Најстарији археолошки налази на широј територији Суботице потичу са обале језера Лудаш, још из периода последњег леденог доба. Међутим у непосредној близини града постоје налазишта и из периода неолита, бакарног и бронзаног доба. Известан број налаза говори и о присуству Скита, Дачана, Гота, Хуна и Авара на овим просторима. У времену када се мађарска племена насељавају на територију Карпатског басена, затичу на овим просторима словенске народне групе.[2]
Средњи век и Османлијско царство
Суботица се у писаним документима први пут помиње 7. маја 1391, али сигурно
је да је место старије. Утврђено је да су људи на овом простору живели још
пре три хиљаде година. Судбину овог места битно је одређивао положај на путу
између Европе и Азије, а историјски на граници две сукобљене силе - Угарске
и Турске.
У честим и великим сеобама у ову војну крајину дошли су многи народи: Срби, Мађари, Немци, Словаци, Јевреји, Буњевци, Грци... Често су се мењали господари а и име града. Од првог - Zabatka 1391 - промењено је више од 200 назива, али су најкарактеристичнија имена Szent-Maria, Maria-Theresiopolis, Maria Theresiastadt, Szabadka и Суботица.
Изграђена на ветрометини, на раскрсници путева, овај је град вечито био место
бурних историјских догађаја. Зато је ердељски војвода Јанош Понграц од Денгелега
овде 1470. подигао тврђаву, али ни она није успела да одоли људима и времену.
Од ње су до данас остали трагови на унутрашњем зиду торња Фрањевачке цркве.
Једна од бајковитих личности суботичке прошлости, Цар Јован Ненад, јавио се у историји после пораза мађарске војске од Турака на Мохачу 1526. године. Његову тајанственост увећавала је чудна црна пруга која му се пружала од слепоочнице до стопала ноге, због чега су га и прозвали Црни. Он је потиснуо Турке из Бачке и ту основао своју кратковеку словенску државу, која је поред Бачке укључивала северни Банат и мали део Срема. Прогласио се царем, а Суботицу изабрао за престоницу. Погинуо је 1527. у сукобу са угарском властелом. После четири века, на годишњицу његове смрти, у Суботици му је на главном тргу подигнут споменик који је 1941. срушио окупатор, а обновљен је и поново постављен 1991.
Турци су Суботицу заузели 1542. године и владали њоме до 1686. Привилегијом из 1743. године Марија Терезија прогласила је Суботицу слободном коморском вароши, за шта су Суботичани даровали царици 150 коња. За одану службу суботичких граничара хабзбуршком двору, Марија Терезија прогласила је Суботицу 1779. слободним краљевским градом. За ову важну одлуку Суботичани су поклонили царици пет хиљада златника и платили откуп 166.666 форинти. Статус слободног краљевског града донео је Суботици већу аутономију и ново име - Maria-Theresiopolis. Од те године почиње плански и убрзанији развој града.
Рат за независност и револуција
У време Војводства Србије и Тамишког Баната, између 1849. и 1860. године,
у строго централизованом систему, пажња се ипак посвећивала и култури. Овде
је 1853. изграђено позориште и многе квартовске школе. После нагодбе 1867,
све до 1914. године, у Суботици се убрзано развија грађанско друштво, а значајан
је и развој самог града.
Крајем Првог светског рата српске и француске јединице ушле су у Суботицу 13. новембра 1918. На великој народној скупштини у Новом Саду, 25. новембра 1918. проглашено је уједињење Баната, Бачке и Барање са Краљевином Србијом, док је коначна граница нове државе утврђена у Тријанону 4. јуна 1920. Једна од централних личности овог значајног догађаја био је Блашко Рајић, жупник из Суботице.
Почетком Другог светског рата, 12. априла 1941, Суботицу су окупирали мађарски фашисти, а ослободили су је 10. октобра 1944 Суботички партизански одред и јединице Црвене армије. У завршним борбама на железничкој станици погинуо је командант Одреда, Јован Микић Спартак, југословенски репрезентативац и рекордер у атлетици.
Модерно доба
Центар Суботице почетком 20. векаСуботица се у модеран средњоевропски град
развијала крајем XIX и почетком XX века. За непуне две деценије, једне у XIX
и једне у XX веку град је доживео изузетан урбани, индустријски, градитељски
и културни процват. Бржи развој заната, индустрије и трговине подстакнут је
још 1869. доласком првог воза а убрзан узградњом електричне централе 1896.
и трамвајским саобраћајем 1897. Зачетке данашње модерне индустрије налазимо
крајем прошлог века: предузеће за извоз меса "Хартман и Конен" с
првом хладњачом у земљи, прву суботичку фабрику сумпорне киселине и вештачког
ђубрива "Клотилд" основану 1904, браћа Руф су 1917 почели производњу
бонбона, индустрија електричних мотора "Север" основана је 1923.
Прва средња школа, претеча гимназије, отворена је у Суботици 1747, музичка школа 1868, дом за старе 1766, Палић постаје лечилиште 1845, прва штампарија основана је 1844, прве новине изашле су 1848, прву биоскопску представу приказао је овде Анђело Бјанки из Печуја 1899, а Александар Лифка отворио је први стални биоскоп 1919. Ђуро Стантић освојио је прву олимпијску медаљу у Атини 1896, а Иван Сарић полетео је авионом сопствене конструкције 1910.
Географија
Географски положај
Северно од града се налази пешчара са плодним воћњацима и виноградима на јужним
деловима, а на плодној земљи црници се развија пољопривреда.
Град је смештен у Панонској низији који има дугу традицију и богато културно наслеђе. Општина, која обухвата град и 18 приградских насеља, простире се на површини од 1.008 квадратних километара.
Суботица је, захваљући свом географском положају и марљивим житељима, током времена постала најзначајнији административно-управни, индустријски, трговачки, саобраћајни и културни центар у северној Бачкој, а оближње Палићко језеро је чини и туристичко-рекреативним центром ширег подручја.[2]
У близини града је и прукључак на аутопут Е-75 који Суботицу повезује са Мађарском на северу и Јужном Европом преко Београда на југу. Такође, Суботица је железнички повезана са целом Европом.[3]
У геоморфолошком погледу ово подручје је хомогено и има равничарски карактер. Простире се на делу велике заравни, која прелази из Мађарске на нашу територију, до линије Кула – Сомбор. Карактер терена има добар пољопривредни значај: могућност примене пуне пољомеханизације и оптималне организације земљишног простора за пољопривредну експлоатацију, затим могућност наводњавања и др.
Клима
У климатском погледу ово подручје има карактеристике континенталне климе (отвореност
према Панонској низији) коју чине: оштре зиме, топла лета и нестабилност падавина
по количини и временском распореду. Просечна температура ваздуха износи 11,4ºC,
релативна влажност ваздуха – 69%, број дана са кишом – 105, са снежним покривачем
– 59, са јаким ветром преко 6 бофора – 104, ваздушни притисак 1007,0 мб, падавине
– 491,3 мм.[4]
Земљиште
Посебан тип земљишта представља песак – песковита земљишта која се јављају
у локалном појасу Суботица – Хоргош (Суботичко-хоргошка пешчара), а нешто
га има и код Таванкута. Овај песак се одликује двема важним особинама: карбонантан
је, с површине има јаку способност акумулације воде (влажан је на релативно
малој дубини, чак и лети). Ова друга особина чини песак погодним за производњу
високо квалитетног воћа и грожђа, затим за индустријску паприку (на црном
песку), као и шумско дрвеће (багрем, бор).
Саобраћај
У саобраћајном погледу Суботица се, у правом смислу речи, налази на раскрсници
путева и пруга. У непосреној близини Суботице пролази планирани аутопут Е-75
(засад је изграђена једна страна планираног аутопута), а у самом граду се
укрштају магистрални правци према Новом Саду, Сомбору, Хоргошу и Сенти (део
до аутопута Е-75 је реализован, а остали део је у плану). Траса пруге Београд
- Будимпешта пролази кроз урбано језгро и ту се рачва са пружним правцима
према Сомбору, Хоргошу, Црвенки и Баји. Све ове чињенице доприносе сврставању
Суботице у један од значајнијих саобраћајних чворова у Републици Србији.
Околна места
СуботицаКелебијаПалићМала БоснаЉутовоХајдуковоБачки ВиноградиШупљакБиковоДоњи
ТаванкутГорњи ТаванкутМишићевоБајмокЂурђинСтари ЖедникНови ЖедникВишњевацЧантавирБачко
ДушановоОпштина
Суботица
● Општина Суботица сем града Суботице садржи још 18 села. Та села су:
Бајмок Бачки Виногради Бачко Душаново
Биково Вишњевац Горњи Таванкут
Доњи Таванкут Ђурђин Келебија
Љутово Мала Босна Мишићево
Нови Жедник Стари Жедник Палић
Хајдуково Чантавир Шупљак
Демографија
У насељу Суботица живи 80722 пунолетна становника, а просечна старост становништва
износи 39.7 година (37.8 код мушкараца и 41.4 код жена). У насељу има 37543
домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.64.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено.
График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 63048[5]
1953. 66057
1961. 74999
1971. 88769
1981. 100472
1991. 100386 98996
2002. 102712 99981
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари 34983 34,98%
Срби 26242 26,24%
Буњевци 10870 10,87%
Хрвати 10424 10,42%
Југословени 6787 6,78%
Црногорци 1596 1,59%
Роми 1171 1,17%
Македонци 409 0,40%
Муслимани 305 0,30%
Албанци 204 0,20%
Немци 176 0,17%
Словаци 146 0,14%
Русини 144 0,14%
Словенци 126 0,12%
Бошњаци 91 0,09%
Руси 60 0,06%
Горанци 54 0,05%
Бугари 54 0,05%
Румуни 47 0,04%
Украјинци 35 0,03%
Чеси 16 0,01%
непознато 131 0,13%
Становништво према полу и старости
м ж
? 165 183
80+ 628 1594
75-79 922 1990
70-74 1651 2680
65-69 2294 3020
60-64 2436 2985
55-59 2731 3115
50-54 3786 3968
45-49 4124 4481
40-44 3620 3949
35-39 3308 3496
30-34 3071 3152
25-29 3493 3538
20-24 3790 3738
15-19 3390 3275
10-14 2929 2715
5-9 2544 2424
0-4 2459 2337
просек 37.8 41.4
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961.
1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 22801 23448 26975 32565 37999 37943 37543
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 9184 9919 7996 7593 1961 602 167 69 25 27 2.64
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата Ожењен/
Удата Удовац/
Удовица Разведен/
Разведена Непознато
Мушки 39409 12501 22942 1576 2327 63
Женски 45164 10230 23225 7756 3899 54
Становништво према делатности коју обавља[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка
индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 19339 1237 2 34 6802 420 1280 3356 475 2130
Женски 16295 537 1 2 4896 137 182 3126 553 764
Оба 35634 1774 3 36 11698 557 1462 6482 1028 2894
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање
Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 199 466 1039 500 611 760 19 6 3
Женски 485 485 718 1331 2384 631 55 7 1
Оба 684 951 1757 1831 2995 1391 74 13 4
Религија:
Римокатоличка (70%)
Православна
Протестантска
остале
Демографска историја
Пре отоманских освајања у 16. веку, у граду су живели већином Мађари, док
су током Отоманске владавије (16.-17 век) живели углавном Срби. Између краја
17. века и друге половине 19. века, у Суботици су живели углавном Буњевци.
Занимљиво је напоменути демографску слику Суботице из 1868. године (према Буњевачком календару за поменуту годину):
Буњевци = 50.000
Мађари = 6.000
Срби = 3.500
Јевреји = 1.300
остали (укључујући Дунавске Швабе, Немце, итд.)
На крају 19. века, и у првим деценијама 20. века, резултати пописа показују
да су говорници мађарског језика били бројнији него говорници буњевачког језика.
Ипак, нема информација ко је од њих био бројнији у то време. Како сматрају
многи историчари, према попису становништва одржаном у Краљевини Мађарској
током овог времена се сматра прилично нетачан, због тога што се попис није
вршио по етничком саставу или матерњем језику, него по "најчешће употребљаваном
језику", према томе, резултати пописа претерују у броју становника који
говоре мађарски, пошто је ово био званични језик у то доба, и многи којима
мађарски није био матерњи су га говорили у свакодневној комуникацији. Политика
Мађаризације (Хунгаризације) Мађарске владе је такође имала велики утицај,
због тога што је велики број Буњеваца био мађаризован, такоређи, њихов матерњи
језик (јужнословенски) је био замењен мађарским језиком.
Лингвистички попис Суботице према подацима из 1890:
Мађарски језик = 38.327
Језик Раца = 31.824 (укључујући српски, буњевачки и шокачки)
Немачки језик = 1.898
остали
Према званичном попису 1910, линвистички састав је изгледао овако: 94.610
становника је подељено по најчешћем причаном језику:
Мађарски = 55.587
Буњевачки = 33.247
Српски = 3.514
Немачки = 1.913
Словачки = 100
Влашки (Румунски) = 60
Хрватски = 39
остали
Година Становника
1850. 48.126
1869. 57.556
1880. 62.556
1890. 74.250
1900. 82.835
1910. 93.232
1921. 90.961
1931. 100.058
1948. 63.079
1953. 66.091
1961. 75.036
1971. 88.813
1981. 100.516
1991. 100.386
2002. 99.981
Према попису становништва из Краљевине Југославије које је одржаном измењу
два светска рата говори да су у највећем броју били Буњевци. Југословенским
историчарима, оспоравају ванлидност резултата пописа становништва који је
одржан у Краљевини Мађарској, и тврде да су и током овог периода највећи број
становника били Буњевци, који су се изјашњавали да најчешће говоре мађарски
језик у свакодневној комуникацији. Мађарски историчари тврде да је попис одржан
1932. тачнији него попис одржан одмах након формирања Југславије (1919, 1921),
који показује изуетно ниске бројке за Мађаре, јер, према њима нова југословенска
власт имала полиричке разлоге да умањују део мађарске популације.
Етнички састав Суботице према попису 1919. :
Буњевци = 65.135
Мађари = 19.870
Срби = 8.737
Немци (Дунавске Швабе) = 4.251
Јевреји = 3.293
Лингвистички сасав Суботице преме попису 1921. :
Српски или Хрватски језик = 60,.700
Мађарски = 26.750
Немачки = 2.470
Лингвистички сасав Суботице преме попису 1931. :
Српски или Хрватски језик = 53.484
Мађарски = 41.401
Немачки = 2.865
Језици 2002.
Српски и Хрватски . 52%
Мађарски . 39%
Ромски . 2%
остали . 7%
Мађарски попис становништва Суботице из 1941. (са којим се не слажу многи
историчари), показује да 59,9% становништва говори мађарским језиком, тј.
да је број становника који говори мађарски порастао за око 20.000 (од 41.401
(или 41,4%) у 1931. на 61.581 (или 59,9%) у 1941). Нардни попис урађен у СФРЈ
пописује етнички састав становништва, и према попису 1953. Мађара има 32.194
или 50.6%. Тада, Буњевци нису смели да изразе своју националну опредељеност,
тако да су они који сусе изјаснили као Буњевци били сврстани у Хрвате. Следећи
попис такође говори да су Мађари највећа етничка група у граду, али да је
њихово учешће опало: 48,5% у 1971, 43,8% у 1981, 39,6% у 1991, и 35,
Интересантно је напоменути да је према попису 1850. имала 48.126 становника. Пре Првог светског рата овај број је скоро достигао број од 100.000 људи. Када је Суботица постала део Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у 1920, била је трећи највећи град ново-формиране државе, одмах иза Београда и Загреба. Касније су је претекли многи други градови из региона. Из пописа 2002, се јасно види да је Суботица постала највећи град ван Мађарске у ком су Мађари највећа етничка група.
Религија
Суботица је центар Римокатоличке бискупије у Бачком округу. Суботичка општина
има највише католика у Србији. Близу 50% становништва су католици. Литургијски
језици који се користе у католичким црквама су најчешће мађарски и хрватски.
Постоји осам католичких цркви, Фрањевачки духовни центар, женска доминиканска
заједница, и две групе августинских сестара. Суботичка бискупија је једина
која има католичку средњу школу у Србији (Paulinum).
Међу осталим хришћанским заједницама, чланови Српске Православне Цркве су најбројнији. Постоје две источnо православне цркве у граду; две протестантске цркве, тачније лутеранска и калвинистичка.
Суботичка Јеврејска заједница је трећа по величини у Србији, после оних у Београду и Новом Саду. Запрепашћујуће пропорције и лепота Мађарског стила синагоге је наследство јеврејске заједнице која је накад бројала преко 6.000 чланова. Данас, је тај број опао на мање од 200 Јевреја који су остали у Суботици.
Култура
Приредбе сталног карактера
Значајније годишње манифестације у општини су: "Међународни сајам предузетништва",
"Међународни филмски фестивал - Палић", "Међународни фестивал
позоришта за децу Отон Томанић", "Летње позоришне вечери",
"Дужијанца", "Бербански дани", "Уједињене игре".[2]
Образовање
У Суботици се налази 13 основних и 10 средњих школа, такође постоји и 7 виших
школа и факултета.[7]
Основне школе
ОШ Соња Маринковић ОШ Иван Милутиновић ОШ Матко Вуковић ОШ Ђуро Салај
ОШ Сечењи Иштван ОШ Иван Горан Ковачић ОШ Ј.Ј.Змај ОШ Кизур Иштван
ОШ Јован Микић ОШ 10. октобар ОШ Милош Црњански ОШ Мајшански пут
ОШ Свети Сава
Средње школе
Школски центар за слушно оштећена лица
ЕСШ Боса Миличевић
Медицинска средња школа
Музичка школа
ХТСШ Лаза Нешић
Техничка школа
Политехничка школа
Гимназија "Светозар Марковић"
Паулинум,
Филолошка гимназија Костолањи Дежо
Више школе и факултети
Грађевински факултет
Економски факултет
Интернационални универзитет у Новом Пазару (КЦ Суботица)
Учитељски факултет
Виша техничка школа
Габор Денеш виша школа
Виша школа за образовање васпитача
Месне заједнице
Следећи стечена практична искуства смоуправе и самоорганизовања грађана, општина
Суботица је задржала месне заједнице као институције демократске самоуправе
и самоорганизовања преко које се грађани укључују у послове општине и самоорганизују
у погледу решавања заједничких интереса и потреба. Оне су биле и остале институције
преко којих се брже остварују права и обавезе грађана.[8]
Број становника у градским месним заједницама креће се од 2.000 до 10.500 становника док је у приградским од 600 до 9.000 становника.
МЗ Александрово МЗ Бајмок МЗ Бајнат МЗ Бачки Виногради МЗ Бачко Душаново МЗ
Биково
МЗ Центар I МЗ Центар II МЗ Центар III МЗ Дудова шума МЗ Гат
МЗ Хајдуково МЗ Келебија МЗ Кер МЗ Кертварош МЗ Љутово
МЗ Макова седмица МЗ Мала Босна МЗ Мали Бајмок МЗ Мали Радановац МЗ Нови Град
МЗ Нови Жедник МЗ Ново Село МЗ Палић МЗ Пешчара МЗ Прозивка
МЗ Радановац МЗ Стари Жедник МЗ Таванкут МЗ Верушић МЗ Вишњевац
МЗ Зорка МЗ Шупљак МЗ Жељезничко насеље МЗ Чантавир МЗ Ђурђин
Грађевине
Суботица се развила и изградила у модеран средњоевропски град крајем 19. и
почетком 20. века. Тадашњи богати грађани-земљопоседници, индустријалци, занатлије
и трговци дали су се у право надметање у изградњи свог града чак и са Будимпештом
и другим метрополама овог дела Европе. Желећи да лепотом надмаше еклетику
и постојећи конвенционални академизам, широм су отворили врата новој уметности
и архитектури сецесије. [9]
Народно позориште
Зграда народног позориштаПозориште са шест коринтских стубова изграђено је
1853. у класицистичком стилу, по пројекту Јаноша Скултетија. Прва позоришна
представа одиграна је у Суботици 1747. у фрањевачкој граматикалној гимназији,
а стално позориште отворено је у овој згради 1854.
Градска кућа
Градска кућа у Суботици је највећа а по многима и најлепша грађевина Суботице.
Подигнута је за две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног
времена још пуне две године украшавали њене ентеријере.
Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868-1944) и Дежеа Јакаба (1864-1932), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу – мађарској варијанти сецесије. Украшена је са безброј шара стилизованог цвета лале.
Фонтане
Фонтана од керамике „Жолнаи“ је уз Градску кућу нови симбол Суботице, главно
састајалиште и одмориште људима и голубовима, сваког лета оаза свежине, јер
на главном градском тргу снижава температуру за неколико степени у току спарних
дана.
Фонтана је израђена од керамике „Жолнаи“ из Печуја, 1985. године по пројекту Светислава Личине.
Цркве
Катедрала св. Терезе Авилске - Грађена од 1773. до 1798. године.
Фрањевачка црква (Суботица) - Грађена од 1730. до 1736. године.
Српска православна црква Св. вазнесења Господњег - Грађена од 1723. и 1726.
године.
Српска православна црква у Александрову - Изграђена 1818. године.
Синагога - Изграђена 1902. године.
Сенћанска црква Светог Ђурђа - Изграђена 1897. године.
Спорт
ФК Спартак
ОК Спартак
КДТ Спартак
РК Раднички
AК Спартак
ВК Спартак
Аеродром Суботица, спортски аеродром у Бикову.
Градови побратими
Суботица се побратимила са следећим градовима: [2]
Сегедин, Мађарска
Дунајска Стреда, Словачка
Оломоуц, Чешка Република
Одорхеју Секуеск, Румунија
Партнерски градови [уреди]
Суботица је партнерски град са следећим градовима
Будимпешта, Мађарска
Минхен, Немачка
Намир, Белгија
Осијек, Хрватска
Тилбург, Холандија
Волверхемптон, Уједињено Краљевство
Зирц, Мађарска
Познате личности
Александар Лифка Карољ Биро Александра Ковач Вилим Харангозо Деже Костоланји
Геза Чат Данило Киш
Ласло Секереш Ласло Мађар Гашпар Улмер Ђула Мештер Ђуро Стантић Зоран Калинић
Иван Сарић
Јован Микић Спартак Корнелије Ковач Момир Петковић Петер Леко Иван Буљовчић
Рефик Мемишевић Рита Кинка Сретен Дамјановић Тибор Секељ
Ева Рас
Цар Јован Ненад
Јован Манојловић Јован Пачу Лаура Леваи Аксин Душан Свилар Силвестер Левај
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
SUBOTICA
Subotica (Serbian: Суботица, Subotica, listen (help·info), Hungarian: Szabadka, Croatian: Subotica, Bunjevac: Subotica) is a city and municipality in northern Serbia, in the Autonomous Province of Vojvodina. It is located at 46.07° North, 19.68° East, about 10 km from the border with Hungary.
Once the second largest city of Serbia (1919), contemporary Subotica is the second largest city of the Vojvodina region following Novi Sad, with a population of 99,471 (according to the 2002 census). Likewise, today it is Serbia's fifth largest city, with the municipality of Subotica numbering 147,758 people. It is the administrative centre of the North Bačka District.
Name
The name Subotica derives from the Serbian and Croatian word for "Saturday"
or "Sabbath" and first appeared in 1653. The Serbian and Croatian
word for "Saturday" is subota (субота), thus the name Subotica means
"a little Saturday". Another theory claims that city was named after
Subota Vrlić, who was a palatine and treasurer of Emperor Jovan Nenad in the
16th century.
There have been almost two hundred different forms of the name Subotica in history. This is because the city has welcomed so many different peoples since the Middle Ages. They all wrote about it, naming it in their own languages, which, for the most part, did not fix their spelling until modern times.
The earliest known written record of Subotica is Zabadka, which dates from 1391. This is a variant of the current Hungarian name for the city: Szabadka. However, in its present spelling, it appeared for the first time relatively late (1679). The Hungarian name for the city derives from the adjective szabad, meaning "free", and the suffix -ka, an affectionate diminutive. Subotica’s earliest designation means, therefore, something like a "small" or "dear", "free place".
The city was renamed in the 1740s for Maria Theresa of Austria, Archduchess of Austria and Queen of Bohemia and Hungary. The town was officially called Szent-Maria in 1743, but was renamed in 1779 as Maria-Theresiapolis. These two official names were also spelled in several different ways (most commonly the German Maria-Theresiopel or Theresiopel), and were used in different languages. This name was abandoned in 1811 (with the Danube Swabians now referring to it mostly as Subotica, and pronouncing it Suboditsa).
The city's name in the other three official languages of Vojvodina are the same as the official name - Slovak: Subotica, Rusyn: Суботица, Romanian: Subotica or Subotiţa.
History
[edit] The Middle Ages and the struggle with the Ottoman Empire
Subotica probably first became a settlement of note when people poured into
it from nearby villages destroyed during the Tatar invasions of 1241-1242.
When Zabadka was first recorded in 1391, Subotica was a tiny town in the middle
of the medieval Kingdom of Hungary. Later, the city belonged to the Hunyadis,
one of the most influential aristocratic families in the whole of Central
Europe.
King Matthias Corvinus of Hungary gave the town to one of his relatives, János Pongrác Dengelegi, who, fearing an invasion by the Ottoman Empire fortified the castle of Subotica, erecting a fortress in 1470. Some decades later, after the Battle of Mohács in 1526, the medieval Kingdom of Hungary collapsed and Subotica gradually became a frontier town of the Ottoman Empire. The majority of the Hungarian population fled northward to "Royal Hungary." Bálint Török, a local noble who had ruled over Subotica, also escaped from the city.
In the extremely confused military and political situation following the defeat at Mohács, Subotica came under the control of Serbian mercenaries recruited in Banat. These soldiers were in the service of the Transylvanian general John I Zápolya, a later Hungarian king. The leader of these mercenaries, Jovan Nenad the Black, proclaimed himself tsar and founded an ephemeral independent state, with Subotica as its capital. This state comprised entire Bačka, northern Banat and a small part of Srem. When Bálint Török returned and captured Subotica from the Serbs, Tsar Jovan Nenad moved his capital to Szeged. Some months later, in the summer of 1527, the self-proclaimed tsar was assassinated and his state collapsed.
The Ottoman Turks ruled the city from 1542 to 1686. At the end of this almost 150 year long period, not much remained of the old town of Zabadka. Because much of the population had fled, the Turks encouraged the settlement of the area by different colonists from the Balkans. The settlers were mostly Orthodox Serbs. They cultivated the extremely fertile land around Subotica. In 1570, the population of Subotica numbered 49 houses, and in 1590, 63 houses. In 1687, the region was settled by Catholic Dalmatas (called Bunjevci today).
Wars for Independence and Revolutions
After the decisive battle against the Turks at Senta (Zenta) led by Prince
Eugene of Savoy on 11 September 1697, Subotica became part of the military
border zone Tisa-Mureş established by the Habsburg Monarchy. In the meantime
the uprising of Francis II Rákóczi broke out, which is also known as the Kuruc
War. In the region of Subotica, Rákóczi joined battle against the Rac National
Militia. Rác was a designation for the South Slavic people (mostly Serbs and
Bunjevci) and they often were referred to as rácok in Hungary. In a later
period rácok came to mean, above all, Serbs of Orthodox religion.
The Serbian military families enjoyed several privileges thanks to their service for the Habsburg Monarchy. Subotica gradually, however, developed from being a mere garrison town to becoming a market town with its own civil charter in 1743. When this happened, many Serbs complained about the loss of their privileges. The majority left the town in protest and some of them founded a new settlement just outside 18th century Subotica in Aleksandrovo, while others emigrated to Russia. In New Serbia, a new Russian province established for them, those Serbs founded a new settlement and also named it Subotica. In 1775 a Jewish community in Subotica was established.
It was perhaps to emphasise the new civic serenity of Subotica that the pious name Saint Mary came to be used for it at this time. Some decades later, in 1779, Empress Maria Theresa of Austria advanced the town's status further by proclaiming it a Free Royal Town. The enthusiastic inhabitants of the city renamed Subotica once more as Maria-Theresiopolis.
This Free Royal Town status gave a great impetus to the development of the city. During the 19th century its population doubled twice, attracting many people from all over the Habsburg Monarchy. This led eventually to a considerable demographic change. In the first half of the 19th century, the Bunjevci had still been in the majority, but there was an increasing number of Hungarians and Jews settling in Subotica. This process was not stopped even by the outbreak of the Hungarian Revolution in 1848/49.
It is remarkable that despite the diversity of their ethnic origins, the citizens of Subotica (mainly Bunjevci and Hungarians) united in defending Subotica in the battle at Kaponya, March 5 1849. They repulsed the advancing Serbian troops from Sombor in the direction to Szeged. The town’s first newspaper was also a result of the 1848/49 revolutionary spirit. It was called Honunk állapota ("State of Our Homeland") and was published in Hungarian by Károly Bitterman’s local printing company.
Following the suppression of the Hungarian Revolution, Hungary was administered by Baron Alexander von Bach from 1849-1860. During this time, Subotica, together with the entire Bačka region, was separated from the Habsburg Hungary and become a part of a separate Austrian province, named Vojvodina of Serbia and Tamiš Banat. The administrative centre of this new province was not Subotica, but Timişoara.
From the Golden Age until after the World Wars
Main street at the beginning of 20th centuryAfter the establishment of the
Dual-Monarchy in 1867, there followed what is often called the "golden
age" of Subotica. The city had already acquired its impressive theatre
in 1853, and many schools were opened after 1867. In 1869 the railway connected
the city to the world. In 1896 an electrical power plant was built, further
enhancing the development of the city and the whole region. Subotica now adorned
itself with its remarkable Central European, fin de siècle architecture. In
1902 a Jewish synagogue was built in the Art Nouveau style.
Subotica belonged to the Austria-Hungary until the aftermath of World War I in 1918, when the city became part of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. Separated from the economic and cultural mainstream, it had to content itself with being a border-town in Yugoslavia. Subotica did not, for a time, experience again the dynamic prosperity it enjoyed in the years preceding World War I. However, at that time, Subotica was the third largest city in Yugoslavia by population, following Belgrade and Zagreb.
In 1941, Yugoslavia was invaded and partitioned by the Axis Powers, and its northern parts, including Subotica, were annexed to Hungary. During World War II, the so-called Miklós Horthy era from 1941-1944, which had catastrophic consequences for Subotica, the city lost 7,000 of its citizens, mostly Serbs and Jews. Hungarian troops entered Subotica on April 11, 1941. During the war, Axis occupation troops killed numerous civilians. Before the war 6,000 Jews lived in Subotica. Many Jews were deported from the city during the Holocaust, mostly to Auschwitz. In 1942 the first group of Jewish men was deported. On one deportation in 1944, the people in the front of the train were sent to Auschwitz while those in the back were sent to Strasshof forced labor camp in Austria. Strasshof was a small town in which a concentration camp was set up, holding 21,000 Jews in 1944. In April of 1944 a ghetto was set up. Also, many communists were put to death during Axis rule. Citizens of Subotica of all nationalities; Serbs, Hungarians, Bunjevci, Croats, Jews and others fought together in the Partisan resistance movement against the Axis authorities (The majority of the local Partisan leadership in Subotica, including the communist party secretary, were ethnic Hungarians or Hungarian-speaking Jews). In 1944, the Axis forces left from the city, and Subotica became part of the new socialist Yugoslavia. After the war, there were executions of those who collaborated with the Axis authorities during the war, as well as the killings of people for personal revenge during the transitional period until law and order in the new country was established.
In the post-war period Subotica has gradually modernised itself. During the Yugoslav and Kosovo wars of the 1990s, a considerable number of mostly Serb refugees came to the city from Croatia, Bosnia and Herzegovina, and Kosovo, whilst some of the city's ethnic Hungarians and Croats left the country because of the economic crisis and the political pressures of the Milošević period (Some of the ethnic Serb residents also left the country because of the same reasons). During the break-up of Yugoslavia, local leaders in Subotica were drawn from political parties opposed to the policy of the central government in Belgrade.
Inhabited places
SuboticaKelebijaPalićMala BosnaLjutovoHajdukovoBački VinogradiŠupljakBikovoDonji
TavankutGornji TavankutMišićevoBajmokĐurđinStari ŽednikNovi ŽednikVišnjevacČantavirBačko
DušanovoMunicipality of
Subotica
● The Subotica municipality comprises the Subotica city, the town of Palić
and 17 villages. The villages are:
Bajmok
Bački Vinogradi
Bačko Dušanovo
Bikovo
Višnjevac
Gornji Tavankut
Donji Tavankut
Đurđin
Kelebija
Ljutovo
Mala Bosna
Mišićevo
Novi Žednik
Stari Žednik
Hajdukovo
Čantavir
Šupljak
[edit] City quarters
Prozivka
Ker
Centar 1
Dudova Šuma (Radijalac)
Železničko Naselje
Novo Naselje
Srpski Šor
Zorka
Kertvaroš
Teslino Naselje
Aleksandrovo (Šandor)
Mali Bajmok
Gat
Graničar
Centar 3 (Tokio)
Bajnat
Demographics
Main article: Demographic history of Subotica
Ethnic map of the Subotica municipality
[edit] Ethnic groups in the municipality
Subotica is a multiethnic city and municipality. The population of the Subotica
municipality is composed of (according to 2002 census):
Hungarians = 57,092 (38.47%)
Serbs = 35,826 (24.14%)
Croats = 16,688 (11.24%)
Bunjevci = 16,254 (10.95%)
Yugoslavs = 8,562 (5.76%)
Montenegrins = 1,860 (1.25%)
others
Ethnic groups in the city
The population of the Subotica city is composed of (according to 2002 census):
Hungarians = 34,983 (34.99%)
Serbs = 26,242 (26.25%)
Bunjevci = 10,870 (10.87%)
Croats = 10,424 (10.43%)
Yugoslavs = 6,787 (6.79%)
Montenegrins = 1,596 (1.60%)
Roma = 1,171 (1.17%)
others
The city serves as the cultural and political centre for the Hungarians, Bunjevci,
and Croats in Vojvodina. The largest percent of declared Yugoslavs in Vojvodina
could be also found in Subotica.
Croats in Subotica are mostly from Croat ethnic group of Bunjevci, while Šokci
make smaller fraction of Subotican Croats. A sudden rise of persons declaring
as Bunjevci in Subotica (followed with the decline of number of Croats) came
in census 1991, after a half of decade of the rule of Slobodan Milošević in
Serbia and rising anticroat rhetoric in Serbian media, with the JNA's attack
on Croatia pending and the appearing of training camps of Serb paramilitary
troops in Vojvodina.
Despite all anticroat incidents since mid-1980's, Subotica is known as the
city in which local Croats have the best relations with local Serbs in whole
Serbia, that brought this city the title of city of ethnic tolerance.
Settlements by ethnic majority
The places with a Hungarian absolute or relative ethnic majority are: Subotica
(Hungarian: Szabadka), Palić (Hungarian: Palicsfürdő), Hajdukovo (Hungarian:
Hajdújárás), Bački Vinogradi (Hungarian: Bácsszőlős), Šupljak (Hungarian:
Alsóludas), Čantavir (Hungarian: Csantavér), Bačko Dušanovo (Hungarian: Zentaörs),
and Kelebija (Hungarian: Alsókelebia).
The places with a Serb absolute or relative ethnic majority are: Bajmok, Višnjevac, Novi Žednik, and Mišićevo.
The places with a Bunjevac and Croat ethnic majority are: Mala Bosna, Đurđin, Donji Tavankut, Gornji Tavankut, Bikovo, Stari Žednik, and Ljutovo.
Bajmok, Višnjevac, and Stari Žednik have over 20% Hungarians, just as in the places with a Hungarian majority (Subotica, Palić, Bačko Dušanovo, and Kelebija) in which over 20% are Serbs, Croats and Bunjevci.
Languages
Languages spoken in Subotica municipality (according to 2002 census):
Serbian = 69,155 (46.60%) (*)
Hungarian = 57,608 (38.82%)
Croatian = 8,806 (5.93%) (*)
other
(*) The total number of speakers of South Slavic languages (Serbian and Croatian)
that live in the municipality is 77,961 (52.53%).
Note: The Bunjevac language is also spoken in Subotica, but it was not listed separately in the 2002 census results published by the Statistical Office of Serbia; the speakers of this language were listed in category "other languages". The number of those who speak "other languages" (presumably Bunjevac) in the Subotica municipality is 8,914. [1]PDF (441 KiB) Some other members of the Bunjevac ethnic community declared in census that their language is Serbian or Croatian. Bunjevac is likely to be listed separately in the future censa, since the members of the Bunjevac ethnic community expressed the wish for affirmation of their language. They also expressed the wish to have school classes in Bunjevac, so the state is most likely to oblige.
Religion
Synagogue in SuboticaReligion in Subotica municipality (according to 2002
census):
Roman Catholic = 93,521 (63.02%)
Orthodox = 38,523 (25.96%)
Protestant = 2,794 (1.88%)
other
Subotica is the centre of the Roman Catholic diocese of the Bačka region belonging
to Serbia. The Subotica area has the highest concentration of Catholics in
Serbia. Nearly 70% of the city's population are Catholics. The liturgical
languages used in the city's Catholic churches are mostly Hungarian and Croatian.
There are eight Catholic parish churches, a Franciscan spiritual centre (the
city has communities of both Franciscan monks and Franciscan nuns), a female
Dominican community, and two congregations of Augustinian religious sisters.
The diocese of Subotica has the only Catholic secondary school in Serbia (Paulinum).
Subotica had a Roman Catholic Blessed working in it. When the nuns' orphanage and children's dome in Blato has exhausted the food funds for helping poor and hungry children, Blessed Mary of Jesus Crucified Petković went to fertile pleains of Bačka and the seat of Bačka Apostolic Administration, Subotica, to solicit help for the orphans and widows. In return, Bishop Ljudevit Lajčo Budanović asked her to found monasteries of her Order in Subotica and neighbourhood, so the locals can get spiritual gain from that nuns of her Order can provide them.. [3]. Marija Petković quickly notice that Bačka also had problems of numerous poor and abandoned children, so in 1923, she opened Kolijevka, Children’s Home in Subotica. Today this city still has that Children's Home, although the nuns of Marija's Order aren't in that Home anymore.
Among another Christian communities, the members of the Serbian Orthodox Church are the most numerous. There are two Eastern Orthodox church buildings in the city; as well as two Protestant churches, Lutheran and Calvinist, respectively.
The Jewish community of Subotica is the third largest in Serbia, after those in Belgrade and Novi Sad. The astounding proportions and beauty of the Hungarian style art nouveau synagogue are the legacy of a Jewish community that once numbered 6,000 members. About 1,000 of the original Jews of Subotica survived the Holocaust. Today, less than 200 people of Jewish origin remained in Subotica.
Politics
Subotica City HallSeats in the municipal parliament won in the 2004 local
elections: [2]
Alliance of Vojvodina Hungarians (16)
Democratic Party (12)
Serbian Radical Party (9)
Democratic Alliance of Croats in Vojvodina (5)
Subotica our city (5)
G17 Plus (4)
Together for Vojvodina (4)
Opportunity (3)
Coalition - Sunrise for Subotica (3)
Democratic Party of Vojvodina Hungarians (3)
Serbian Strength Movement (3)
Buildings
Unique in Serbia, Subotica has the most buildings built in art nouveau style.
Especially the city hall (built in 1908-1910) and the Synagogue (1902) are
from outstanding beauty. These were built by the same architects, by Marcell
Komor and Dezső Jakab from Budapest, Hungary. Another exceptional example
of art nouveau architecture is the actual Artistic Encounter building, which
was built in 1904 by Ferenc J. Raichle.
The most remarkable church buildings are: the Catholic Cathedral of St. Theresa of Avila from 1797, the Franciscan Monastery from 1723, the Orthodox churches also from the 18th century, the Synagogue from the turn-of-the-century.
In recent years there has been an effort to restore the synagogue. Over $400,000 has been raised for the cause by 2004.
Education
Subotica is not a university city but has some widely respected secondary
schools and faculties.
Secondary Schools
Technical SchoolTeachers' College, founded in 1689, the oldest college in
the country and region
"Svetozar Marković" grammar school web-site
"Dezső Kosztolányi" Philological grammar school
"Paulinum" Grammar school of ancient languages of the Catholic Diocese
of Subotica
Music School
"MESŠC" Electro-mechanical school, recently renamed to "Tehnička
Škola - Subotica" (en. "Technical School") web-site
"Bosa Milićević" School of Economics
Polytechnic school
"Lazar Neśić" Chemistry school
Medical school
Notable faculties
Civil Engineering faculty web-site
Electro-Mechanic-Programming faculty "VTŠ" web-site
Economics faculty web-site
Teachers faculty in Hungarian language
Kindergarten Teacher Training College web-site
[edit] Newspapers and magazines
Newspapers and magazines published in Subotica:
Subotičke novine, main weekly newspaper in Serbian (web-site).
Magyar Szó, in Hungarian, founded 1944, published in Subotica since 2006.
Bunjevačke novine, in Bunjevac.
Hrvatska riječ, in Croatian.
Economy
Surroundings of Subotica are mainly farmland but the city itself is an important
industrial and transportation centre in Serbia.
Famous citizens
Emperor Jovan Nenad (?-1527), a self-proclaimed "tsar".
Radoslav Čelnik, the general commander of Emperor Jovan Nenad's army.
Subota Vrlić, a palatine and treasurer of Emperor Jovan Nenad.
Fabijan Literat, an emissary of Emperor Jovan Nenad to foreign rulers.
Jovan Dolić, an emissary of Emperor Jovan Nenad to foreign rulers.
György Arnold (1771-1848), componist.
József Bártfay (1812-1864), lawyer, writer.
Ivan Sarić (1876-1966), aviation pioneer and cyclist.
Đuro Stantić (1878-1918), a world champion in racewalking.
Aleksandar Lifka (1880-1952), a central-European cinematographer.
Dezső Kosztolányi (1885-1936), Hungarian poet and prose-writer.
Géza Csáth (1887-1919), a tragic physician-writer.
Tibor Sekelj (1912-1988), explorer, esperantist, writer.
Jovan Mikić Spartak (1914-1944), the leader of the Partisans in Subotica,
and a national hero who was killed in 1944.
Gyula Cseszneky (b. 1914), poet, voivode.
Juci Komlós (b. 1919), actress.
Sava Babić (b. 1934), writer, translator and university professor.
Danilo Kiš (1935-1989), possibly the most well-known Serbian writer alongside
the Nobel laureate Ivo Andrić.
Eva Ras (b. 1941), actress, painter and Serbian writer.
József Kasza (b. 1945), politician and former chairman of the party Alliance
of Vojvodina Hungarians.
Szilveszter Lévai (b. 1945), Hungarian composer.
Sreten Damjanović (b. 1946), wrestler.
John Simon, American theatre critic
Veljko Milković (b. 1949), inventor.
Momir Petković (b. 1953), wrestle champion.
Refik Memišević (b. 1956), wrestle champion.
Zoran Kalinić (b. 1958), table tennis champion.
Gyula Mester junior (Đula Mešter), born in 1972, voleyball player.
Bojana Radulovics (b. 1973), handball player.
Félix Lajkó (b. 1974), a "world music" violinist and composer.
Péter Lékó (b. 1979), Hungary's number one chess player.
Magdolna Rúzsa (b. 1985), Hungarian pop singer.
Julija Sabanov (b. 1987), tennis player.
Bruck Matija (Bruk Matjas), chemist, creator of Kosan.
Vilmos Harangozó, table tennis player.
Slobodan Vujačić (1948-2005), successful businessman and handball expert.
Dr. Mirjana Stantić-Pavlinić (b. 1947), authority in rabies research.
Dr. Vinko Perčić (1911-1989), authority in gastroenterology and internal medicine
SZABADKA
Szabadka (szerbül Суботица / Subotica, horvátul Subotica, latinul Maria-Theresiopolis, németül Maria-Theresianopel) város és község (járás) Szerbiában, a Vajdaság északi részén, az Észak-bácskai körzetben, Magyarország déli határától 10 km távolságban.
A Vajdaság második legnépesebb városa Újvidék után, lakosainak száma 99 471, a környező településekkel együtt 147 758 (2002). Szabadka község Topolya és Kishegyes községekkel együtt az Észak-bácskai körzetet alkotja, melynek adminisztratív központja is egyben.
Szabadka a vajdasági magyarok, valamint a horvátok és bunyevácok szellemi, kulturális és politikai szervezeteinek központja.
Tartalomjegyzék
1 Története
2 Népesség
3 Vallás
4 Látnivalók
5 Magyarellenes incidensek
6 Gazdaság
7 Közlekedés
7.1 Vasút
8 Híres szabadkaiak
9 Testvérvárosi kapcsolatok
10 Külső hivatkozások
Története
Írásos dokumentumok Szabadkát először 1391-ben említik "Zabotka"
néven. Területe a török idők előtt a Hunyadiak kezén volt.
A mohácsi csatát (1526) követő zűrzavaros időszakban egy bizonyos Jovan Nenad (magyarosan Cserni Jován) kiáltotta ki magát a környék cárává, akit néhány hónap után le is vertek a vidék magyar urai. Történelmi szempontból ez csak annyiban bizonyul jelentősnek, hogy szerb források előszeretettel hivatkoznak rá, és a város főterén szobrot állítottak legendás alakjának.
1542-ben a törökök elfoglalták a várost, és majd csak 1686-ban, tehát mintegy százötven év múltán szabadul felt. E hosszú háborús évek alatt alig maradt magyar népesség a vidéken.
A török kiűzése után Habsburg vezénylettel megindult az újratelepítés. Először főleg katolikus vallású délszláv népesség érkezett a rigómezei csata óta délről folyamatosan felhúzódó ortodox lakosság mellé. Magyar források mindkettő népcsoport esetében gyakran csak "rácok"-ról beszélnek, azzal, hogy az egyik népcsoport tagjait "katolikus rác"-nak, míg a másik etnikumot "óhítű", azaz "ortodox rác"-nak hívják. Nem nehéz felismerni, hogy ezek a "rác"-ok a város jelenlegi horvát és bunyevác (katolikus), illetve szerb (ortodox) lakosságának az elődei. A katolikus anyakönyvi kivonatok gyakran dalmátokat emlegetnek, ami sokat elárul arról, hogy Szabadka katolikus délszláv népessége melyik vidékről származhatott el.
Mária Terézia 1743-ban mezővárosi rangra emeli a települést, amelyet ekkoriban Szent Máriának hívnak. Majd ugyanez a császárnő 1779-ben szabad királyi várossá nyilvánítja Szabadkát, és ekkortól nevezik Maria Theresiapolisnak, legalábbis latinul, illetve németül.
Szabadka szabad királyi városi rangra emelése erőteljes fejlődéshez segítette a települést. A városi tanács megszervezi több környező "puszta" benépesítését, amelyek a török idők alatt néptelenedtek el. Magába a városba ekkor már nem volt szervezett telepítés, de ahogy fejlődött Szabadka, úgy szivárgott ide a lakosság elsősorban a történelmi Magyarország többnyire magyar nyelvű vidékeiről.
A város kiegyezés kori (1867) dinamikus fejlődését jól tükrözi, hogy 1869-ben vasúti közlekedés köti össze a világgal, a magyar milleniumra (1896) megnyitják az első villanytelepet, és egy évvel később, 1897-ben már villamos száguld Szabadka és Palicsfürdő között, amely az egyre csak polgárasiasodó város kedvelt kirándulóhelye lett. Szabadka sohasem látott akkora fejlődést mint ezekben a "boldog békeidők"-ben. Ekkor nyeri el Szabadka szecessziós, kifejezetten Közép-európai arculatát.
Az erőteljes fejlődést a város lakosságának gyarapodása is jól tükrözi. Amikor Szabadkát 1920. június 4-én hivatalosan is elszakították a történelmi Magyarországtól és az akkori Szerb-Horvát-Szlovén Királyság része lett, az egész Kárpát-medence egyik legnépesebb településének számított, ahol a jelentős horvát, illetve bunyevác, és a szerb lakosság mellett, a magyarok már abszolút többséget alkottak. Az újonnan létrehívott délszláv királyság legnagyobb városa nem Belgrád, és nem Zágráb volt, hanem Szabadka.
In memoriam 1944-1945Jugoszlávia felbomlása után 1941 és 1944 között Szabadka
ismét Magyarországhoz kerül. A Törött szárnyú turulmadár emlékműve a Zentai
úti temetőben az ezt követő megtorlás áldozatainak állít emléket.
Népesség
Szabadka városban a magyarok relatív többséget alkotnak.
A községet Szabadkán kívül még egy kisváros (Palicsfürdő) és 17 kisebb település képezi. A község lakossága összesesn 148 401 főt tesz ki (2002). A magyar nemzetiségűek relatív többségben vannak (57 092, 38,5%), míg a szerbek a lakosság 24,1%-át alkotják (35 826 fő). Számosabb népcsoportot jelentenek még a horvátok (16 688, 11,2%), illetve bunyevácok (16 454, 11,1%).
magyar többségű települések:
Szabadka (Subotica)
Palicsfürdő (város) (Palić)
Alsókelebia (Kelebija)
Alsóludas (Šupljak)
Bácsszőlős, másnéven: Királyhalom (Bački Vinogradi)
Csantavér (Čantavir)
Hajdújárás (Hajdukovo)
Nosza (Nosa), közigazgatásilag Hajdújáráshoz tartozik
Zentaörs (Bačko Dušanovo)
horvát/bunyevác többségű települések:
Alsótavankút (Donji Tavankut)
Békova (Bikovo)
Felsőtavankút (Gornji Tavankut)
Györgyén (Đurđin)
Kisbosznia (Mala Bosna)
Mérges (Ljutovo)
Nagyfény (Stari Žednik)
szerb többségű települések:
Bajmok (Bajmok)
Meggyes(Fogadjisten) (Višnjevac)
Hadikörs (Mišićevo)
Bácsjózseffalva(Újnagyfény) (Novi Žednik)
Három településen a magyarok aránya 20% feletti: Bajmokon, Meggyesen és Nagyfényben.
Vallás
A ferences templom bejárataA szabadkaiak túlnyomó többsége, mintegy 70%-a,
római katolikus. A város a Szabadkai Egyházmegye székhelye. Összesen 8 katolikus
plébániatemplom, több kápolna és egy ferences templom és rendház, 2 szerb
ortodox, egy evangélikus és egy református templom található a városban.
Szentkút (szerbül és horvátul Bunarić) népszerű kegyhely a város délkeleti határában.
A második világháborút megelőzően mintegy négyezer zsidó is élt a városban. A szabadkai zsinagóga a magyar szecessziós építészet egyik legkiválóbb példája. A zsidó származású szabadkaiak, illetve a magukat zsidónak vallók száma a második világháború óta alig éri el a fél százat.
Látnivalók
Szabadka legreprezentatívabb épülete, a méreteinél fogva akár parlamentnek
is beillő, szecessziós városháza, amelyet Komor Marcell és Jakab Dezső budapesti
építészek tervei alapján építettek mindössze két év alatt (1908-1910). Ugyanezen
építészek tervezték a szabadkai zsinagógát is, szintén magyar szecesszós stílusban.
Szabadság tér és Korzó, a színház korintoszi oszlopsoraA magyar szecesszió
kiváló példája még a Reichl' Ferenc által építtetett "Palota" is
(1904), és több épület a Korzó környékén, az egykori Kossuth utcán, amely
a szabadkaiak "Váci utcája". Itt volt látható – 2007-es lebontásáig
– a Szabadkai Népszínház korinthoszi oszlopos épülete is (1853), amelyben
az elsők között talált otthonra magyar nyelvű színtársulat, és ahol Blaha
Lujza kezdte pályafutását.
Az egyházi épületek közül, építészeti szempontból, a legjelentősebb a Ferences rend temploma, másnéven Barátok temploma, különösen pedig a rendház, amelyet a régi szabadkai vár maradványaiból alakítottak ki (1723). A katolikus székesegyház barokk stílusban épült (1797), és erősen emlékeztet a Kalocsai Érsekség bazilikájára, amelyhez adminisztrative akkoriban tartozott. A Sándor városrészben épült szerb ortodox templomban az ikonosztáz az ortodox barokk festészet ritka példánya.
Szabadka központját a századforduló remek épületein kívül két viszonylag új szökőkút teszi még hangulatosabbá, amelyeket – csakúgy mint a városházát és a Reichl' palotát – stílusosan Zsolnay kerámiával fedtek (lásd: Zsolnay Vilmos), és amelyeknek formavilága szintén a magyar szecesszióra emlékeztet.
Magyarellenes incidensek
A 2003-as év végén gyakoriak voltak a magyarok ellen elkövetett támadások,
temetők feldúlása, nacionalista indíttatású falfirkát jelentek meg több település
középületein. A szerbiai kormány Vojislav Koštunica vezetésével hosszabb ideig
nem vett tudomást ezekről a történésekről. Végül az Európa Parlament tényfeltáró
bizottságot hozott létre, amely a helyszínen mérte fel a helyzetet. Az idő
igazolta, hogy az incidenseket egyes politikai szubjektumok részben fel is
nagyították. Azóta viszonylag nyugodt a helyzet, természetesen ma is történik
egy-két kilengés, mint ahogy 10, 20 vagy 50 éve is összecsaptak a különböző
nemzetiségűek, de korántsem lehet jelenségnek nevezni. A szabadkai üzletek
és intézmények nagy részében értenek magyarul, így a magyarországi turisták
akár anyanyelvükön is megértethetik magukat, minden gond nélkül. Számos olyan
szórakozóhely működik, ahol a szerbek, magyarok, horvátok együtt szórakoznak
és a vegyes házasságok is gyakorinak tekinthetők.
Gazdaság
A város legjelentősebb munkaadója a helyi önkormányzat és az állam, mert sok
üzem bezárt a délszláv háború okozta gazdasági válság alatt. 2007 májusában
18 000 munkanélkülit tartottak számon, ami másként 40%-os munkanélküliségi
rátának felelt meg. A város nem tudta létrehozni az ipari parkot sem, mert
a központi kormányzat csak csekély mértékben támogatta erőfeszítéseit. A kedvező
természeti adottságok révén a környék mezőgazdasági és élelmiszeripari termelése
jelentős.
További fontos megélhetési forrás a feketegazdaság.
Közlekedés
Vasút [szerkesztés]
Magyarországról a 136-os vagy a 150-es vonalon érhető el. A városból Belgrád
felé is megy vonal.
Híres szabadkaiak
Arnold György (1771-1848), zeneszerző, egyházi karnagy, a nevéhez fűződik
az első hangverseny bemutatása a városban.
Sava Babić, szerb fordító, több kortárs és klasszikus magyar művet fordított
szerb nyelvre
Bártfay József ügyvéd, író
Csáth Géza (1887-1919), író, zeneesztéta, orvos
Kasza József politikus
Danilo Kiš (1935-1989), a szerb nyelvű irodalom egyik legkiemelkedőbb alakja;
több magyar művet fordított szerb nyelvre.
Komlós Juci (1919-) színművész
Kosztolányi Dezső (1885-1936), író, újságíró, esztéta
Lányi Ernő (1861-1923), karnagy, zeneszerző
Lányi Sarolta költő, műfordító
Lékó Péter (1979-), minden idők egyik legnagyobb magyar sakkozója
Lengyel Pál Hugó nyomdász, újságíró, az eszperantó nyelvű lapkiadás úttörője
Cseszneky Gyula báró, költő, kalandor
Radulovics Bojana válogatott kézilabdázónő
Székely Tibor (1912-1988), ismert utazó és felfedező, eszperantista, író
tekst je preuzet sa wikipedia.org
Vas oglas ili reklama na ovom mestu! |
Potrebni marketing agenti! Informisi se ovde! |
DODATNI MENU:
VESTI, SPORT, KLADIONICA, TV PROGRAM, ZDRAVLJE, SHOWBIZ, KULTURA ...
MATURSKI, SEMINARSKI I DIPLOMSKI RADOVI, TUTORIJALI, KNJIGE ...
MISS I MISTER INTERNET , TOP LISTA SAJTOVA , ONLINE IGRICE
FREE DOWNLOAD, HOROSKOP, SLIKE - GALERIJA , TRANSLATOR