LESKOVAC - POSLOVNO-TURISTICKI VODIC

 

 

Лесковац је град у општини Лесковац у Јабланичком округу. Познат је по петоречју, појави реткој у свету, која се налази у Лесковачкој котлини. Као административни центар Јабланичког округа град Лесковац има више институција у региону.

Лесковац
Држава Србија
Покрајина [[]]
Округ Јабланички
Град [[Град |]]
Општина Лесковац
Положај 42° 59′ 53" СГШ
21° 56′ 46" ИГД
Површина km²
Популација (2002)
- број становника
- густина
63.185
ст./km²
Поштански број 16000
16104
16105
16106
16107
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

 

Географија
Лесковац се налази у срцу простране и плодне лесковачке котлине (дугачке 50, а широке 45км), на малој реци Ветерници, у подножју брда Хисар (341м), у централном делу лесковачке котлине.

Средином општине пролази река Јужна Морава, највеће притоке и најзначајнији водотоци су: Ветерница, Јабланица, Вучјанка, Пуста Река, Рупска река. Лесковац је окружен и са три вештачка језера Брестовачко, Барје (акумулација за водоснабдевање града) и Власинскo језеро.

У 144 насеља и самом граду лесковачке општине, према последњим подацима, живи 162.000 становника. По броју насеља, лесковачка општина је најразуђенија у Србији. На сваком километру квадратном живи 158 становника, али је примећено да последњих година бележи негативну стопу природног прираштаја. После Ниша, град Лесковац у коме живи 63.185 становника (према попису из 2002. године,рачунајући и приградска насеља), највећи је на југу Србије. Годишња просечна температура је 11,3 степена.

Лесковац лежи на надморској висини од 228 метара, смештен са још 300 насеља у плодној котлини која обухвата 2250 km2, која је била огранак некадашњег Панонског мора. Око котлине су планине Радан (1409 м) и Пасјача на западу, Кукавица и Чемерник (1638 м) на југу и Бабичка гора (1098 м), Селичевица (903м) и Сува планина на истоку. На северу се граничи са нишком котлином а на југу преко Грделичке клисуре са врањско-бујановачком котлином.

Саобраћај
Лесковац је саобраћајно чвориште, пруга је до Лесковца дошла 1886.године (док је пругу градио инжењер Светозар Машин у Лесковцу је неко време живела његова супруга Драга Машин, потоња краљица Србије, преудата за последњег краља из династије Обреновића Александра), пруга је међународног карактера и њоме путују возови који иду према Скопљу, Солуну и Атини. Кроз лесковачку котлину пролази и веома значајан аутопут Е-75, који спаја запад и север Европе са југом Европе и блиским истоком. Ту су још и регионални путеви који воде до Приштине, Пирота и Босилеграда. Лесковац је удаљен од најближег Ниша 45км, Београда 280км, Софије 161, Скопља 166км, Атина 804км.

Историја
Најстарији трагови живота у овом крају потичу из 2.000 године пре н.е. Овај крај су настањивали и живели Дарданци, Авари, Келти, Римљани, Византинци, а од VI и VII века га насељавају Словени. Из тих времена пронађени су археолошки остаци на Хисару изнад Лесковца, на локалитету Градац код Злокућана, у Малој Копашници, у долини Слатинске реке, на потезу Кале код Грделице итд. На 30 км од Лесковца налази се велико археолошко налазиште из VI века Царичин Град, а вредни проналасци и остаци се чувају у лесковачком градском музеју.

Научници тврде да се историја овога краја може сигурније пратити од XII века н.е. када је српски жупан Стефан Немањa од византијског цара Манајла I Комнена добио на поклон Дубочицу (како је вековима називана ова област) и заветовао му "Теби буди у потомству твојему по теби", тако је Дубочица ушла у састав Рашке државе као самостална област. Најстарији записани помен Лесковца потиче из XIV века и тада се ово место описује као велико село. Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар Стефан Душан, је 1348 године дао на поклон манастиру Хилaндару село Лесковац.

Током 1374. године Дубочица је ушла у састав области којом је управљао српски кнез Лазар,а 1412. турски султан Муса оставио је пустош у овом крају. 1454. године војвода Никола Скобаљић са војском из Дубочице до ногу је потукао турску војску која је кренула у поход на Ново Брдо, неколико месеци касније на води Трепањи код Кислине, турска војска коју је лично предводио султан Мехмед II, поразила је устанике а заробљеног војводу Скобаљића набила на колац. Од тог 16.новембра 1454. па све до 11.децембра 1877. Лесковац је био под турском влашћу.

ЛесковацКрајем XVIII века, Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи - Хисар (Крушевац) и Параћин. Француски географ Ами Буе, 1837. године пише да Лесковац има 3000 кућа: 2400 хришћанских, 500 турских, 30 циганских и 10 јеврејских, укупно 15.000 становника. У време Првог српског устанка у Лесковцу је погубљен кнез Стојан, то је утицало да се велики број лесковчана придружи Карађорђевим устаницима, на челу устаника из лесковачког краја био је Стојанов син Момир Стојановић, војвода Илија Петровић-Стреља, Никола Мандрда, Сава Дедобарски, Цветко Врановачки, Петар Џида и др. Устанак у лесковачком крају је угушен, а лесковачки Шевсудин Абди-паша је у Лесковцу погубио три стотине а у околини неколико хиљада устаника.

У време владавине Турака ово место је било седиште нахије по имену Дубочица. Средином XIX века Лесковац је по величини био други град у Србији, после Београда, а бележи се да је имао тринаест фабрика текстила, па је зато касније и добио надимак "Српски Манчестер" које се данас јако ретко користи.

Лесковац до избијања II светског рата достиже свој зенит у привредном развоју и према подацима из 1938 године са 18.000 становника има моћну текстилну индустрију (вунена индустрија у Лесковцу са Вучјем и Грделицом представљала 40% укупне југословенске текстилне индустрије), са развојем занатства и индустрије јача и банкарство тако је у Лесковцу деловало неколико банкарских завода.

Лесковац је 6.септембра 1944. био мета савезничког бомбардовања и том приликом је преживео велика разарања. Након ослобођења 1944., Лесковац полако почиње да стагнира у сваком погледу. Због дугогодишње погубне политике у послератном периоду, Лесковац данас је изгубио рејтинг напредног индустријског града.

Порекло имена
По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка лескa(лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.

Лесковац данас
Лесковац је данас центар Јабланичког округа у чијем су саставу и општине Бојник, Медвеђа, Лебане, Власотинце и Црна Трава, као и насеља градског типа Вучје, Грделица. Иако економски озбиљно посустао, Лесковац је и даље привредни и културни центар Јабланичког округа у коме, поред великог броја основних и средњих школа, постоје две више (Економска и Текстилна) и један факултет - Технолошки, који образује студенте у саставу Нишког универзитета.

Демографија
У насељу Лесковац живи 49718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37.8 година (36.8 код мушкараца и 38.8 код жена). У насељу има 20639 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија

Година Становника

1948. 20913[1]
1953. 24553
1961. 34396
1971. 45478
1981. 56110
1991. 62053 61544
2002. 64563 63185

Етнички састав према попису из 2002.[2]

Срби 57661 91,25%
Роми 4327 6,84%
Црногорци 223 0,35%
Македонци 168 0,26%
Југословени 108 0,17%
Бугари 57 0,09%
Хрвати 56 0,08%
Албанци 20 0,03%
Словенци 15 0,02%
Муслимани 12 0,01%
Руси 8 0,01%
Мађари 8 0,01%
Словаци 4 0,00%
Немци 3 0,00%
Чеси 2 0,00%
Украјинци 2 0,00%
Румуни 2 0,00%
Русини 1 0,00%
Горанци 1 0,00%
Бошњаци 1 0,00%
непознато 244 0,38%

Становништво према полу и старости

м ж
? 160 192
80+ 282 430
75-79 583 852
70-74 944 1308
65-69 1568 1757
60-64 1596 1824
55-59 1518 1609
50-54 2498 2616
45-49 2629 2707
40-44 2234 2512
35-39 2115 2293
30-34 2038 2148
25-29 2222 2389
20-24 2346 2387
15-19 2392 2313
10-14 2083 2007
5-9 1889 1597
0-4 1660 1487
просек 36.8 38.8

Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 5688 6662 9484 13048 16527 18497 20639
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова
Број домаћинстава 3123 4903 4325 5586 1688 757 182 42 21 12 3.06

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/
Неудата Ожењен/
Удата Удовац/
Удовица Разведен/
Разведена Непознато
Мушки 25125 7128 16395 992 580 30
Женски 27337 5899 16561 3558 1286 33
Становништво према делатности коју обавља[ ▼ Покажи ]
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија Производња и снабдевање... Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 11555 229 - 3 3123 376 742 2110 299 886
Женски 8970 116 - 6 2560 129 173 1553 227 462
Оба 20525 345 - 9 5683 505 915 3663 526 1348
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 132 155 1054 550 631 446 1 1 817
Женски 179 122 491 773 1537 228 3 1 410
Оба 311 277 1545 1323 2168 674 4 2 1227

Туризам
Окосница туризма у Лесковцу је Туристичка организација Лесковац (ТОЛ), која се бави у најкраћим цртама, организацијом, развојем и унапређивањем туризма на територији општине Лесковац.

Роштиљијада

У Србији је надалеко познат Лесковачки роштиљ а Роштиљијада је манифестација по којој се препознаје Лесковац. Роштиљијада је аутентични, највећи и најпосећенији фестивал роштиља и меса у овом делу Европе. Манифестација окупља преко 300.000 посетилаца. Планира се да манифестација постепено промени концепцију, пратећи европске стандарде, а да не изгуби традиционалну концепцију.

Пашина чесма
Омиљено излетиште лесковчана, најпосећеније и најперспективније, налази се на 10км од Лесковца, погодно за спорт, рекреацију и ловни туризам.

"Лесковачки говор"
Лесковац је познат, као и цела јужна Србија, по специфичном говору, иначе тај говор је део призренско-тимочког дијалекта. Одломак, текст на дијалекту од Добривоја Каписазовића,

Их, бре тија стари Лесковчани! :

„...Нема, бре, да чујеш к'ко пре, да се с'лте од њи збори: трговац из Лесковац, Манчестерац. Из српски Манчестер, индустријалац. И куде мрднеш, ће нађеш Лесковчанина. Беоше се размилели по целу нашу земљу, по трговију, па и по бел свет. А у Београд: индустријалац Лесковчанин, а у Скопље, а у Куманово, у Битољ, у Карловац и куде ти не, они стварав индустрију, зидав фабрике, млинови... И тргују, тргују и на големо и на мало. И од њи се збореше млого. А и куде да отидну, одма ги познав: фрљав се с падежи.И Лесковац беше расја: индустрија, фабрике онолико. Пуно оџаци изникли, па се само пушив. А трговина? Тој си је па башка прича. Умејаше да тргују. И приче од њи свуд се причашев, те овакви су те онакви: једев паприке, па зидав фабрике! И, истин, тој си бев све ем-ем човеци!... Ем, радише! Ем, штедише! Од памтивек конопљари, кудељари. Ем, трговци, извозници, увозници, шпекуланти! Ем, индустријалци, фабриканти!...“

Религија
Црквена општина Лесковац је у склопу Епархије нишке. Градска слава датира још од постанка града, тако да је заштитник града Света Тројица тачније дан духовски понедељак, тако се сваке године одржава свечана литија градом на челу са Његовим Преосвештенством Владиком Нишким Иринејем. Град Лесковац има три духовна објекта и четврти је у изградњи. Катедрални Храм или Саборна црква Свете Тројице 1931.год њеном освештању и свечаном отварању присуствовао је краљ Александар и Његова Светост Патријарх Српски Варнава, у оквиру црквене порте налази се стара црква посвећена рођењу пресвете Богородице (Мала Госпојина) саграђена 1803. специфична по томе што има оџак па се и назива црква Оџаклија.Трећи храм је посвећен Светом Пророку Илији завршен и освећен 1889.год. Изградња четвртог храм а отпочела је 2005., а он је посвећен Светом Симеону Мироточивом и налази се у градском насељу Дубочица.

На пар км од Лесковца у селу Рудару налази се црква Свете Петке, Византијска базилика из V века и самим тим најстарији је храм у лесковачком крају. Такође је важна и црква Св.Николе у приградском селу Доњем Стопању. У ове две приградске цркве сахрањивани су стари Лесковчани до 1878, када је након ослобађања од турака направљено гробље Шпитаљ у самом граду.

Знаменити Лесковчани
Никола Скобаљић, војвода Ђурђа Бранковића, 1454.год. код Бање потукао до ногу турску војску.
Илија Петровић Стреља, један од истакнутијих Карађорђевих војвода, вођа Лесковачког устанка из 1807.год.
Сима Бунић, глумац, драматичар, редитељ, сценограф.
Сретен Динић, просветитељ, публициста и књижевник.
Михајло Николић - Сикичка, угледни трговац, председник среза Лесковачког, оснивач и управник Трговачке школе и председник Лесковачке трговачке омладине.
Жак Конфино, књижевник, лекар и преводилац.
Сергије Димитријевић, доктор правних наука, историограф, књижевник.
Драгутин Ђорђевић, протојереј ставрофор, етнограф.
Јован Јовановић, правник, публициста, демограф и антрополог.
Миливоје Перовић, доктор правних наука, новинар и књижевник.
Добривоје Каписазовић, песник, приповедач, драмски писац и хумориста.
Драгољуб Трајковић, правник, историограф, хроничар, књижевник.
Јован Поповић, сликар
Звонко Марић, академик, физичар.
Божидар Ђорђевић - Кукар, индустријалац и оснивач ХФИ Здравље - Actavis
Борислав Здравковић, песник и позоришни критичар.
Томислав Н. Цветковић, песник, приповедач и драмски писац.
Николај Тимченко, философ и књижевни критичар.
Миодраг Стојковић, генетичар светског гласа.

Познати Лесковчани
Тома Здравковић, певач народне музике, боем.
Љубиша Стојановић Луис, певач
Амадеус Бенд, поп група.
Слобода Мићаловић, глумица.
Новица Здравковић, певач народне музике, (брат Томе Здравковића)
Дaрко Филиповић, певач

Образовање
Факултети и више школе:

Технолошки факултет Лесковац
Виша техничка текстилна школа Лесковац
Виша економска школа Лесковац
Средње школе:

Гимназија Лесковац
Медицинска школа Лесковац
Школа за текстил и дизајн
Економска школа Лесковац
Хемијско-технолошка школа "Божидар Ђорђевић - Кукар" Лесковац
Пољопривредна школа Лесковац
Трговинско-угоститељска школа Лесковац
Техничка школа Раде Металац Лесковац
Музичка школа Станислав Бинички Лесковац
Основне школе:

ОШ Јосиф Костић
ОШ Коста Стаменковић
ОШ Петар Тасић
ОШ Светозар Марковић
ОШ Трајко Стаменковић
ОШ Васа Пелагић
ОШ Вожд Карађорђе
ОШ Вук Караџић
Школа за основно и средње образовање 11.октобар
Школа за основно образовање одраслих Доситеј Обрадовић

Градске месне заједнице [уреди]
МЗ Дубочица
МЗ Центар
МЗ Хисар
МЗ Ветерница
МЗ Морава
МЗ Прва јужноморавска бригада
МЗ Раде Жунић
МЗ Марко Црни
МЗ Коста Стаменковић
МЗ Вељко Влаховић
МЗ Милентије Поповић
МЗ Стојан Љубић
МЗ Моша Пијаде

 

 

 

 

LESKOVAC

Leskovac (Serbian Cyrillic: Лесковац) is a city and municipality located in southern Serbia at 43.00° North, 21.95° East. It is the administrative center of the Jablanica District of Serbia. Leskovac is accessible from Belgrade by the E75 motorway to Thessaloniki in Greece.

History
In 1860, Leskovac was the second largest town after Belgrade in the semi-independent Principality of Serbia. In 1867 the Principality expelled the Ottoman army, securing its sovereingty, which was confirmed in 1878. By emancipating fully from the Ottoman Balkans the trade impact was initially negative. However, by the end of the 19th century, the town of Leskovac was famous across the Balkans for its workshops which turned hemp into rope.

Soon there were three watermill-driven lace producers in the region. In 1896, the founders of these companies pooled their resources and bought factory equipment for the production of woollen cloth from the German Empire. This was the first factory on the outskirts of the town. In 1903, a factory for hemp processing was built on the riverbank north of the old town centre. In 1922, the Teokarevic family opened a wool cloth factory in the small town of Vucje near Leskovac. By 1938, the private textile factories of Leskovac town employed 2,560 workers In the 1870s, there were thousands of hemp-processors in Leskovac, producing up to 150,000 cartloads per year.

Monument of Liberty WWI
The city, initially known as Dubočica, was once known as "Little Manchester", because of its 19th century textile industry which was second only to that of Manchester, England. The city continued to be a major textile center until the collapse of communism in Eastern Europe, but due to the economic isolation of Serbia resulting from ethic wars, its remote location, and failure to privatize the mills the industry collapsed resulting in depression of the economy in the area. [3]

Kosovo Conflict
On 12 April 1999, during the NATO bombing of Yugoslavia a bridge near Leskovac (Grdelička klisura) was destroyed by a NATO aircraft as a passenger train was crossing. The act was highly condemned with the bridge being struck twice (the train itself having been bombed from the first attack).

Demographics

Leskovac Memorial Park
[edit] Demographics of the municipality
Ethnic groups in the municipality (2002 census):

Serbs = 147,414
Roma = 6,989

[edit] Demographics of the town
In 2002 the town's population was 63,185 of whom the majority are primarily Serbs (57,661). Other significant ethnic groups are Roma (4,327), Montenegrins (223), Macedonians (168), Yugoslavs (108), and others (including Greeks, Bulgarians, etc).

At one time the second largest city in Serbia, today Leskovac is blighted by economic problems with many working age people migrating out of the area. [4]

Population through history
1900: 13,641
1905: 13,647
1910: 14,266
1921: 15,250
1931: 17,632
1941: 20,500 (estimate)
1948: 20,913
1953: 24,553
1961: 34,396
1971: 45,478
1981: 56,110
1991: 61,487
2002: 63,185
2007: 67,948 (estimate)

Subdivisions
The city proper of Leskovac is divided into the following local communities (месне заједнице or mesne zajednice):[1]

Dubočica (Дубочица)
Centar (Центар)
Hisar (Хисар)
Prva južnomravska brigada (Прва јужноморавска бригада)
Rade Žunić (Раде Жунић)
Marko Crni (Марко Црни)
Kosta Stamenković (Коста Стаменковић)
Veljko Vlahović (Вељко Влаховић), named after a Serbian-Montenegrin Communist
Milentije Popović (Милентије Поповић), named after a Serbian Communist
Stojan Ljubić (Стојан Љубић)
Moša Pijade (Моша Пијаде), named after a Serbian-Jewish Communist

Events

Rostiljijada
"Roštiljijada" (Serbian Cyrillic: Роштиљијада, in English - Barbecue week) is a grill-meat festival that has been organized in Leskovac for many years, which takes place each year at the beginning of September. During the event, the main bulevard is closed for traffic, night and day for five days, and all its way there are grill-stands constructed, to create many temporary restaurants. Many visitors from all over Serbia and many tourists come to Leskovac to enjoy a good grill and entertainment. The organisers hold competitions, such as in making the biggest burger - the pljeskavica. The festival is the highlight of the season in Leskovac.

Notable citizens
Miodrag Stojković, geneticist
Gojko Mitić, actor

tekst preuzet sa wikipedia.org

 

Vas oglas ili reklama na ovom mestu! klikni ovde!

Potrebni marketing agenti! Informisi se ovde!

DODATNI MENU:

NASLOVNA

VESTI, SPORT, KLADIONICA, TV PROGRAM, ZDRAVLJE, SHOWBIZ, KULTURA ...

MATURSKI, SEMINARSKI I DIPLOMSKI RADOVI, TUTORIJALI, KNJIGE ...

MISS I MISTER INTERNET , TOP LISTA SAJTOVA , ONLINE IGRICE

FREE DOWNLOAD, HOROSKOP, SLIKE - GALERIJA , TRANSLATOR