KOPAONIK - TURISTICKI VODIC
Копаоник је највећи планински масив у Србији; пружа се од северозапада ка
југоистоку око 75 км, досежући у средњем делу ширину око 40 km. Један његов
део је заштићена зона под именом Национални парк Копаоник.
Највиши део је пространа површ Равни Копаоник, око које се дижу Суво Рудиште са Панчићевим (Милановим) врхом (2017 m) на коме је Панчићев маузолеј, Караман (1934 m), Гобеља (1834 m) и др. Југоисточно од Сувог Рудишта гребен Копаоника је сужен и рашчлањен у низ пластастих узвишења: Чардак (1590 m), Шаторица (1750 m) и Оштро копље (1789 m), између којих су широке преседлине.
На Копаонику је најраспрострањенија раскомадана шумско-пашњачка зона средишње Србије. На вишим деловима је четинарска смрчева и јелова, а по странама букова и храстова шума.
Сточарство је главно занимање становништва, а у новије време туризам. Копаоник је већ у средњем веку био рударска област, па су из тог периода остали многи поткопи, називи и рударски алати. Рударство је обновљено у новије време, нарочито у Трепчи, која на обронцима ове планине има велика налазишта оловно-цинкане руде. У самом подножју Панчићевог врха се налази рудник Бело Брдо.
Хотели на КопаоникуДанас је на Равном Копаонику велики туристички планински
центар, са бројним смештајним капацитетима, системом смучарских стаза и жичара
и другом инфраструктуром. Други такав комплекс се развија код села Брзећа
на источној падини, где у хотелима, апартманима и кућама има око 1.000 лежаја.
Са западне стране, од Ибарске магистрале, воде два пута за Равни Копаоник, један од Биљановца уз Јошаничку реку, а други од Руднице; и са источне стране од Крушевца и Топлице преко Брзећа.
Од Равног Копаоника одваја се његов источни огранак са спуштањем на превој Мрамор (1140 m), затим се пење ка Великој огледни (1359 m) и таласастим гребеном Врата (1072 m), Почар (1163 m) завршава са Јаворцем и његовим врхом Журла (869 m), спуштајући се стрмо у Јанкову клисуру која га одваја од планине Јастребац.
Привлачност Копаоника лежи у изузетној динамици његовог рељефа. Пространи планински пашњаци густе зимзелене и мешовите шуме, као и планински врхови са којих се виде Шар планина, Стара Планина као и остале околне планине остају у неизбрисивом сећању свих који су посетили ову планинску лепотицу.
Врхови Копаоника
Панчићев врх 2017 m
Суво рудиште 1976 m
Велики Караман (Вучак) 1936 m
Велика Гобеља 1934 m
Мали Караман 1904 m
Мала Гобеља 1854 m
Небеска Столица 1793 m
Бећировац 1782 m
Кукавица 1726 m
Маркове стене 1721 m
Вучак (Бањски Копаоник) 1714 m
Планиниски превоји Високог Копаоника [уреди]
Јарам 1778 m (Велика Гобеља - Вучак)
Пајино пресло 1804 m (Мали Караман - Суво Рудиште)
Раскрсница 1514 m (Доњи Бабин Гроб - Кукавица)
Велика греда 1440 m (Греда - Пашино Бачиште)
Флора и фауна
Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су
Панчићева оморика (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Панчићева поточарка (Cardamine
Pancicii) и копаоничка љубичица (Viola Copanicensis).
Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко (Falco Peregrinus), златни орао (Аqуила Curvirostra), сова (Bubo Bubo), дивља мачка (Felis Silvestris) и јелен (Capreolus Capreolus).
Клима
Са скоро 200 сунчаних дана годишње, Копаоник заслужује своје друго име „Сунчана
планина“. Јужни положај, висина и отвореност терена спречава задржавање облака
над планином. Хладан ваздух пада у околне равнице и увале, тако да зимске
температуре нису прениске. Просечна годишња температура је 3,7°C. Снег почиње
крајем новембра и траје до маја, просечно 159 дана годишње. Ниво падавина
је већи од 1000 mm годишње.
Термални извори и бање
У региону планине има доста термалних извора. Врло су познате Врњачка Бања,
Матарушка Бања и Сијаринска Бања. У самом подножју налази се Јошаничка Бања
(термални извор, 78°Ц), Луковска Бања (36-56°Ц) и Куршумлијска Бања (38-57°Ц).
Поред термалних извора на Копаонику постоје и минерални извори као и извор
нискорадиоактивне воде(најрадиоактивнији у Србији) Крчмар на висини од 1950
м и Марине воде на висини од 1700 м.
Културноисторијски споменици на подручју Копаоника
У околини Копаоника постоји велики број културно-историјских споменика. Неки од њих су:
Остаци средњевековног манастира тзв. Црквине код Небеских столица подно самог
Панчићевог врха
Остаци средњевековног пута - Кукавица (око 4 km)
Остаци средњевековног рудника - Гвоздац, село Запланина, Смоковска река, Кадијевац,
Суво Рудиште, Брзећка река, Бела река,
Грађевине сакралне архитектуре - светилиште Метође, црква Св. Петра и Павла
у Кривој реци,
Грађевина из турског периода - турско купатило у Јошаничкој бањи
Споменици из ослободилачкох ратова: споменик на Мрамору, споменици Ђачки гроб,
Расксница, споменик жртвама фашизма у Кривој Реци,
Панчићев маузолеј (смештен у комплексу специјалне намене)
Значајни историјски објекти - Мијатовића јаз, сеоске куће: село Лисина, село
Ђорђевићи, село Црна Глава, село Крива Река, село Брзеће, воденице и пилане:
Брзеће, Крива Река, Гобељска река, Јошаничка Бања.
Средњевековни градови
Рас
Звечан (XI-XIV век),
Маглич (XIII век),
Брвеник (XIV век),
Врх Лаб (XIV век),
Козник (XV век)
Манастири
Петрова црква (VIII-IX век) код Новог Пазара
Студеница (XI-XII век) код Ушћа
Жича (XIII век) код Краљева
Сопоћани (XIII век) код Новог Пазара
Ђурђеви ступови (XII век) код Новог Пазара
Градац (XIII век) код Рашке
Павлица (XIV век) код Рашке
KOPAONIK
Kopaonik (Serbian: Копаоник), is one of the biggest mountains of Serbia. It is located in the southern part of Central Serbia. Its highest peak is 2,017 metres above sea level, Pančić's Peak. Kopaonik's national park was established in 1981. The national park's area is 118.1 km², and is spread over the central part of the Kopaonik plateau.
History
The Kopaonik has a rich historical heritage. Historical traces of pre-Illyrian
and Illyrian settlements can be found there as well as Roman and later Serbian
settlements. The area has many old medieval churches build there by Serbian
rulers. The area was an important mining center during medieval times with
many Saxons operating in the area as miners. During those day’s there was
an intensive trade with Ragusa (Dubrovnik).
Besides old churches and monasteries, several medieval and pre-medieval fortresses can be found there built by Serbian dynasties that ruled the area. The nearest Serbian medieval castle is Maglič. Also, the monastery of Studenica is very near.
Tourism
Kopaonik (ski resort)
Location: Kopaonik, Serbia
Nearest city: Brus, Serbia
Coordinates: 43°15′″N 20°15′″E / <span class="geo-dec geo"
title="Maps, aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected
/ operator Expression error: Unexpected / operator">Expression error:
Unexpected / operator, Expression error: Unexpected / operatorCoordinates:
43°15′″N 20°15′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps,
aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator
Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected
/ operator, Expression error: Unexpected / operator
Top elevation: 2,017 m
Base elevation: 1,770 m
Longest run: 3.5 km
Lift system: 23
Sports and recreation are key factors to the tourism of Kopaonik. Kopaonik
is mainly a destination for skiing and snowboarding. There are various other
activities as well, such as tennis. Other features which attract tourists
are a luxurious hotel, and entertainment. Kopaonik has many cafes, bars and
night clubs. It has 24 ski-lifts and gondoles,with 70 km of ski slopes for
all categories.It is the largest mountain in Serbia, more than 100 km long.
Its highest peak is Suvo Rudiste (also called Pancic's Peak) at 2,017 metres
above sea level. The duration and quality of snowfall and ideal skiing grounds
have been attracting a rapidly increasing the number of guests. However, guests
should be warned about dangers of ski-doo's. Anyone (even minors) are allowed
to rent ski-doo's and quad bikes and to ride them everywhere (even on ski
slopes) anytime (even during times when slopes are open). Skiing or sleding
is like on frequent highway. There is also large number of private-owned ski-doos
who race all over the ski slopes. The authorities claim they can't do much
to solve this problem.
Kopaonik's flora is characterized by a large number of autochthonous plant species (the Balkan beech, fir, spruce, yew, several kinds of maple, pine and oak). The fauna is also diverse but its concentration varies, depending on the quality of the habitat.
This mountain has enormous resources for the development of tourism. The entire park is characterised by its extraordinary natural beauty: vast expanses of grassland, picturesque forests composed of a wide variety of tree species, beauty spots, deep river gorges. The snow blanket lasts a long time on this mountain and in view of its good relief, there are excellent conditions for the further expansion of winter tourism there.
The tourist resort on the Kopaonik includes hotels, rest houses, chairlifts, excellent ski slopes and many other tourist facilities.
The Kopaonik is well-connected with the main transport routes in Serbia. The central part of Kopaonik with the tourist center and ski slopes are linked with the Ibar Highway, and the nearest international airport is in Niš.
National park
Kopaonik National Park
IUCN Category II (National Park)
Kopaonik during the winter months
Location Serbia
Nearest city Brus
Coordinates 43°15′″N 20°50′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps,
aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator
Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected
/ operator, Expression error: Unexpected / operatorCoordinates: 43°15′″N 20°50′″E
/ <span class="geo-dec geo" title="Maps, aerial photos,
and other data for Expression error: Unexpected / operator Expression error:
Unexpected / operator">Expression error: Unexpected / operator, Expression
error: Unexpected / operator
Area 118.1 km²
Established 1981
Kopaonik's national park was established in 1981. Deciduous forests and native
coniferous woodland make up most of the forested land in the park. Kopanonik
has many species of birds, such rock partridge, scops owl, red-backed shrike,
and the wood lark. Soil erosion poses no threat as there is no logging and
deforestation in the park.
The national park is situated on a relatively flat region, at an altitude of about 1,700 metres. This central Kopaonik plateau is called Suvo Rudište. It is surrounded by mountain peaks. To the north and northwest of this plateau stretches Banjski Kopaonik, which is the location of Jošanička Banja spa, whose strong springs' waters reach the temperature of 88 °C. Directly below the Suvo Rudište plateau starts the attractive and picturesque valley of the Samokovska River, characterized by its steep run, numerous rapids, falls and gorges.
KOPAONIK
Der Kopaonik ist ein Gebirge in Südserbien, etwa 260 km südlich von Belgrad. Mit einer Länge von 120 km und einer Breite von maximal 60 km ist es das größte Gebirge Serbiens. Der höchste Berg des Kopaonik, der Pančićev vrh, ist jedoch mit 2.017 m Höhe nicht der höchste Berg Serbiens. Das Gebirge eignet sich gut für den Sommer- und Wintersport, die Gründe dafür sind die Schneesicherheit von rund 160 Tagen im Jahr und über 200 Sonnentage im Jahr. Deswegen hat das Gebirge auch den Beinamen „Berge der Sonne und des Schnees“. Im Kopaonik befinden sich Geysire und Wasserfälle, darunter der Jelovarnik, der höchste Wasserfall in Serbien.
SkizentrumAuf dem Kopaonik wurde in den 1970ern ein Skizentrum eingerichtet,
welches 2006 modernisiert und erweitert wurde.
In den 1980ern wurde im Kopaonik ein Nationalpark eingerichtet.
KOPAONIK
Les monts Kopaonik, en serbe cyrillique Koпaoник, sont un des plus importants massifs montagneux de Serbie. Ils sont situés dans la partie méridionale de la Serbie centrale. Le point culminant du massif est le mont Pančić (Pančićev Vrh) qui s'élève à 2 016 m. Parmi les sommets les plus importants, on peut citer les monts Gobelja (1 934 m), Karman Vučak (1 936 m), Suvo Rudište (1976 m), Oštro Koplje (1 789 m), Šatorica (1 750 m) et Veliki Čir (1 369 m). Le parc national des monts Kopaonik a été créé en 1981 ; il couvre une superficie de 118,1 km² et se situe dans la partie centrale du massif.
Histoire
Les monts Kopaonik conservent les vestiges de villages habités par des populations
pré-illyriennes et illyriennes ; on y a aussi mis au jour des vestiges remontant
à la période romaine. Le secteur possède de nombreuses églises construites
par les princes serbes du Moyen Âge. En effet, à cette époque, les monts Kopaonik
étaient un important centre minier, entretenant des relations commerciales
notamment avec Raguse (Dubrovnik). Non loin de là se trouvent la ville médiévale
fortifiée de Maglič, ainsi que le monastère de Studenica, inscrit en 1986
sur la liste du patrimoine mondial de l'UNESCO.
Faune et flore
L'une des cascades de Vodopad dans les monts KopaonikLa flore des monts Kopaonik
se caractérise par un grand nombre d'espèces autochtones, comme le hêtre des
Balkans et diverses espèces de sapins, de pins, d'épicéas, d'érables d'ifs
et de chênes. La faune, quant à elle, présente une grande variété mais sa
densité dépend de la qualité de l'habitat.
Parc national
Le parc nationl des monts Kopaonik, créé en 1981, est situé une partie relativement
plate au centre du massif, à une hauteur d'environ 1 700 m. Ce plateau central
est appelé Suvo Rudište, du nom du sommet qui le domine. Au nord et au nord-ouest
de ce plateau se trouve le Banjski Kopaonik (le "Kopaonik des bains"),
avec la ville thermale de Jošanička Banja dont les eaux atteignent une température
de 88°C. Juste au-dessous du Suvo Rudište, se trouve la vallée de la Samokovska,
rivière qui, descendant des hauteurs, forme de nombreux rapides et cascades
et qui a creusé d'importantes gorges dans la montagne.
Le parc abrite des forêts de feuillus et de conifères. On y trouve surtout de nombreuses espèces d'oiseaux, comme la bartavelle, l'otus, la pie-grièche écorcheur et l'alouette lulu.
L'érosion des sols ne constitue en rien une menace puisqu'il n'y a aucune exploitation forestière ni aucune déforestation dans le parc.
Tourisme
Les monts Kopaonik sont également conçus pour le tourime. Ils sont accessibles
par l'autoroute de l'Ibar (Ibarska magistrala) et situés non loin de l'aéroport
Constantin-le-Grand de Niš.
On y pratique les sports d'hiver, notamment le ski et le snowboard. L'été il est possible d'y pratiquer la randonnée ou le vélo.
KOPAONIK
Il parco nazionale di Kopaonik è situato nella parte centrale della Serbia. Grazie alle ricchezze naturali che possiede, nell'anno 1981 è stato proclamato parco nazionale. Esso si estende su una superficie di 11.810 ettari e a causa del numero delle specie endemiche rappresenta uno dei centri più significativi della biodiversità endemica della flora della Serbia.
La montagna di Kopaonik
Kopaonik è il massiccio più grande della Serbia; si estende dalla parte nord-occidentale
verso quella sud-orientale per circa 75 chilometri, raggiungendo nella parte
media la lunghezza di circa 40 km.
La parte più elevata è l'estesa superficie di Ravni kopaonik, attorno alla quale si innalzano Suvo Rudiste con la cima di Pancic(Milan) (2017 m) sulla quale si trova il mausoleo di Pancic, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) ecc.
Sul massiccio di Kopaonik si trova zona di pascoli e foreste più estesa e spezzetata della Serbia centrale.
Riserve naturali
Sotto la speciale protezione del parco nazionale si trovano 698 ettari - divisi
in 11 riserve naturali e 26 monumenti naturali, 12 geomorfologici, 7 geologici,
8 idrologici e 15 oggetti classificati in beni culturali immobili.
Le riserve naturali del parco nazionale sono le seguenti località
Kozje stene
Vucak
Mrkonja
Jankova bara
Gobelja
Barska rека
Samokovska rека
Metodje
Jelak
Suvo Rudiste
Duboka
Biodiversità [modifica]
Flora e fauna [modifica]
Kopaonik è il posto dove si possono trovare esempi di flora endemica come
la Panciceva omorika (Sempervirum Copaonicense Pancic), Panciceva potocarka
(Cardamine Pancicii) e la violetta (Viola Copaonicensis).
Delle numerose specie animali le più significative sono il falco pellegrino (Falco Peregrinus), l'aquila dorata (Aquila Curvirostra), il gufo (Bubo Bubo), il gatto selvatico (Felis Silvestris) e il cervo (Capreolus capreolus).
Specie animali
I seguenti animali abitano le zone di Kopaonik:
il lupo,
il capriolo
il gatto selvatico
il cinghiale
il falco
l'aquila
il gufo
Clima
Con quasi 200 giorni solari all'anno, Kopaonik si merita il suo secondo nome
di "Montagna solare". La posizione meridionale, l'altezza e l'apertura
dei terreni impedisce l'accumularsi di nubi Sopra la montagna. L'aria fredda
va a finire sulle circostanti pianure e valli, in modo che le temperature
invernali non sono troppo basse. La temperatura media annuale è di 3,7°C.
La neve comincia ad esserci alla fine di novembre e continua fino agli inizi
di maggio, in media 159 giorni all'anno. Il livello delle precipitazioni supera
i 1000 mm annuali.
KOPAONIK
Kopaonik - masyw górski w południowej Serbii na wschód od doliny Ibaru, od zachodu ograniczony doliną Ibaru, o wysokości do 2017 m (Pančićev vrh).
Zbudowany głównie z łupków krystalicznych i granitów; częste trzęsienia ziemi; lasy bukowe i iglaste, łąki górskie; wydobycie rud ołowiu i cynku (Trepča); tereny narciarskie; park narodowy (założony 1981, powierzchnia 12 tysięcy hektarów); u podnóża biegnie linia kolejowa i szosa Kraljevo-Prisztina.
preuzeto sa wikipedia.org
Vas oglas ili reklama na ovom mestu! |
Potrebni marketing agenti! Informisi se ovde! |
DODATNI MENU:
VESTI, SPORT, KLADIONICA, TV PROGRAM, ZDRAVLJE, SHOWBIZ, KULTURA ...
MATURSKI, SEMINARSKI I DIPLOMSKI RADOVI, TUTORIJALI, KNJIGE ...
MISS I MISTER INTERNET , TOP LISTA SAJTOVA , ONLINE IGRICE
FREE DOWNLOAD, HOROSKOP, SLIKE - GALERIJA , TRANSLATOR