CACAK - POSLOVNO-TURISTICKI VODIC

 

Чачак је градско насеље у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 73217 становника (према попису из 1991. било је 70475 становника).

Чачак
Држава Србија
Покрајина [[]]
Округ Моравички
Град [[Град |]]
Општина Чачак
Положај 43° 53′ 29" СГШ
20° 20′ 59" ИГД
Површина km²
Популација (2002)
- број становника
- густина
73.217
ст./km²
Поштански број 32101
32102
32103
32104
32105
Позивни број 032
Регистарска ознака ČA

Географија
У географском погледу, Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих динарида. Општина заузима површину од 636 километара квадратних низ ток Западне Мораве.

Археологија
Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. године пре нове ере). Регистровани су и локалитети из бронзаног доба, углавном хумке. Најзначајнији праисторијски налаз је из Атенице, где су око 500. пре нове ере сахрањени, највероватније, трибалски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом.

Историја
Следећи велики историјски период, Антички, одговара времену римске доминације на овом подручју. У оквиру чачанске општине откривене су бројна пољопривредна имања са пратећим објектима (villae rusticae) из римског доба. На основу још неких налаза (епиграфских натписа, метала и керамике) може се рећи да се антички живот на овом простору одвијао у периоду од I. до почетка V века наше ере, када је територија Чачка и околине припадала римској провинцији Далмацији.

У самом центру града истражене су терме из II и IV века наше ере. Након велике сеобе народа на овом простору живот замире. Тек у VI веку у брдско-планинском подручју око Чачка подиже се византијско утврђење, данас названо Градина, за које се претпоставља да је представљало административни и верски центар целог подручја.

Најстарији поуздано потврђени материјални остаци живота Срба на овим просторима, који су се на Балкан доселили за време византијског цара Ираклија (610-641), откривени су на локалитету “Кулина” под Кабларом и који су датовани у X-XI век.

За време Стефана Немање, овај крај под влашћу његовог брата Страцимира, који њиме управља између 1168. и 1189. године, и када на месту данашње цркве подиже манастир Моравски Градац, који је био и седиште епископије а касније митрополије. Чачак се под данашњим именом први пу помиње 18. децембра 1408. године, у једном спису из Дубровачког архива.

Турска власт на овим просторима није била угрожена све до Бечког рата (1683-1699). Аустријска војска је 1688. године продрла дубоко у Србију, када су устаници опленили и Чачак. Након две године аустријска војска и српски устаници били су поражени, а турска војска је ускоро разорила и сва устаничка места у Западној Србији. Мир између две царевине није дуго трајао. Уочи Аустро-турског рата 1716-1738. Чачак је имао око 150 кућа. Ослобођење у јесен 1717. затекло је "ненасељено пусто место", које Пожаревачком миром остало у аустријским рукама. Турци су у својој офанзиви крајем фебруара 1738. поново заузели и спалили Чачак.

Панорама ЧачкаПосле поновног пада северне Србије у турске руке велики део овог простора остао је пуст услед сеоба преко Саве и Дунава. То је време када се на ово подручје насељава становништво из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Старог Влаха од којих данас потиче 90% становника овог краја. За време Кочине крајине варош су 1788. попалили устаници кнеза Алексе Ненадовића.

Чачак је у Првом српском устанку ослобођен у пролеће 1804. године. Варош је 1808. имала 250 становника. Када су Турци 1813. напали Србију са свих страна, под њихову власт пао је и Чачак. После поновног освајања Србије репресалије над српским становништвом од стране Турака биле су неподношљиве. Мисао о новом устанку ниједног тренутка није замирала.

У селу Трнави код Чачка, септембра 1814. избила је Хаџи-Проданова буна и углавном је остала у локалним оквирима. Турци су је свирепо угушили. Нови устанак плануо је у Такову следеће 1815. године на пролеће, и захватио велики део Србије. Велика битка на Чачку трајала је од 25. априла до 13. јуна. Решена је у неколико узастопних бојева на простору од брда Љубића и варошког шанца. Погинуо је и предводник турске војске Имшир - паша, и уништена главнина турске војске у београдском пашалуку. Чачак се после Другог српског устанка развијао као нахијско седиште. После коначног одласка Турака из Чачка, почетком тридесетих година XIX века, варош је имала само 900 становника.

Култура
Коначна обнова цркве извршена је 1834. године. У граду је 1837. почела је са радом и Гимназија. Средином XIX века Чачак је имао око 1.500 становника. Градски центар са саборном црквом и објектима балканске архитектуре подсећао је на доба прве владе кнеза Милоша Обреновића.

Независност и међународно признање коју је Србија добила 1878. године условили су велики економски препород целе земље. Чачак постаје велики центар за промет пољопривредних производа у Западној Србији. У железнички саобраћај Чачак је укључен 1911. када је у град ушао први воз.

Привредни напредак условио је и раст града. Број становника се са 2.290 из 1874. године повећао на 3.869 у 1890. години, да би 1900. годину дочекао са 4.232 житеља чији је број нарастао на 5.671 у 1910. години.

Након трогодишње Аустро-угарске окупације, Чачак је ослобођен 25. октобра 1918. године. Град је наставио свој развој, али овога пута у сасвим новом амбијенту проширене државе. Чачак је 1921. године, добио и електричну енергију за напајање домаћинстава и првих већих индустријских постројења, Војно-техничког завода који је почео са радом 1930. године и запошљавао око 1.000 радника и Фабрике хартије, основана 1930. и која имала око 200 радника. Општи напредак огледао се и прерастањем Гимназије у Чачку из шесторазредне у осморазредну и отварањем нове зграде 1927, у којој је гимназија и данас смештена. Извршена је и обнова цркве, 1929. године. Све је то за последицу имало и повећање становника града, са око 5.000 из 1918. на око 13.000 пред 1941. годину.

Током 1941. године Чачак и његова околина су средиште устанка, као и каснијег грађанског рата између партизана и четника. Сукоби између два покрета избилу су око питања заједничке команде, ознака које нису државне, револуционарних органа власти. Немци су поред репресије над цивилним становништвом и појединачних и масовних ликвидација својих непријатеља, извршили и пљачку индустријских постројења. Окупација је у многоме вратила читаво подручје чачанског краја, у период са почетка XX века. У јесен 1944. године потпомогнути подршком западних савезника и јединица Црвене армије, припадници партизанског покрета однели су превагу. Коначно ослобођење Чачка догодило се 4. децембра 1944. када су немачке јединице истеране из града.

После Другог светског рата дошло је до револуционарног преображаја друштва. Монопол комунистичке партије у свим видовима живота трајао је више деценија, све до првих вишестраначких избора у Србији 1990. године, односно до 2000. године када је дошло до коначног смењивања носиоца старог режима наслеђеног из временена комунизма. Развој Чачка од ослобођења земље 1945. године био је успорен услед последица окупације и рата. Обновљена су многа и погинута нова предузећа, културне установе, спортска друшта. Град којег данас познајемо у овом периоду добио је и своју архитектонску физиономију. Број становника Чачка непрекидно је растао. Од око 13.000 из 1948. године, када је достигнут број житеља града пре почетак Другог светског рата, преко 27.642 становника у 1961. години до 72.392 у 1991. години. У целој општини је 1991. било укупно 116.618 становника. Према последњем попису из 2002 године, у граду је живело 73.217 становника, а у општини 117.072 становника.

Привреда
Чачак је до деведесетих година прошлог века важио за привредно средиште општине, док у регионалној расподели развоја није био превише битан. Можда је због тога пропадање друштвених предузећа у њему кренуло раније него у околним градовима (Краљеву и Горњем Милановцу, на пример). Чачани су на време почели да развијају приватно предузетништво, па је Чачак данас по привредном развоју далеко испред свих суседа и наметнуо се као средиште моравичког округа. Некадашњи привредни дивови су или пред посустајањем (Слобода), или су у току НАТО напада на СРЈ су уништени скоро у потпуности (Цер), али се зато развијају бројна приватна предузећа чија су имена постала познате и препознатљиве робне марке.

Знаменитости
Планине Овчар, Каблар, Јелица и Вујан су прави погодак за то. Са столетним шумама, бистрим речицама и свежим планинским ваздухом који ће вас окрепити и у ваше сећање урезати Чачак - непоновљив град.
Посету РИМСКИМ ТЕРМАМА, које потичу из четвртог века када је ово подручје било саставни део римске провинције Далмације. Оне су најстарије материјално сведочанство о историји града.
Посету КОНАКУ ЈОВАНА ОБРЕНОВИЋА: Грађен је у оријентално-балканском стилу 1835. године. Данас је у конаку стална поставка Народног музеја.
Посету СПОМЕНИКУ ЈУНАЦИМА ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА: Подигнут 1934. године изгинулим српским ратницима, али и припадницима противничких армија. Јединствен је у целома свету.
Да се попнете на брдо Љубић. Тамо се налази СПОМЕНИК ТАНАСКУ РАЈИЋУ, чувеном тобџији, погинулом 1815. године.
СПОМЕНИК ВОЈВОДИ СТЕПИ СТЕПАНОВИЋУ, у центру града, испред поште. Од споменика па све до куће у којој је живео Степа Степановић постављене су плоче са исписаним годинама битки у којима је он учествовао.
СПОМЕНИК УЧЕСНИЦИМА ХАЏИ-ПРОДАНОВЕ БУНЕ који се налази у порти старе цркве у Трнави.
МАНАСТИРИ око Чачка којих има заиста много,а посебно место заузимаји Овчарско-кабларски манастири. Набројаћу само неке: Манастир Вујан, Храм Вазнесења Христовог, Манастир Ваведење, Манастир Никоље...
БАЊУ ГОРЊУ ТРЕПЧУ , ОВЧАР БАЊУ и СЛАТИНСКУ БАЊУ. Све су на седамнаест, осамнаест километара од Чачка.
На крају је најбоље нешто појести. На сваком кораку има добрих ресторана, пицерија и посластичарница са врхунском услугом. Сваки мештанин ће умети да вам објасни где су кафе-посластичарнице "Галија" и "Дезерт" или ресторан "Тема".

Градови побратими
Катерини, Грчка.

Спорт
За Чачак се са правом може рећи да је спортски град. Велики број репрезентативаца (југословенских и српских) су своје прве спортске кораке и афирмацију стекли управо у Чачку. Најпопуларнију спортски клубови у Чачку: ФК Борац, КК Борац и РК Младост.

Демографија
У насељу Чачак живи 58471 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38.8 година (37.9 код мушкараца и 39.7 код жена). У насељу има 25304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија

Година Становника
1948. 18808[1]
1953. 24020
1961. 34964
1971. 49422
1981. 62258
1991. 70475 69707
2002. 74652 73217


Етнички састав према попису из 2002.[2]

Срби 70947 96,89%
Црногорци 402 0,54%
Роми 349 0,47%
Југословени 263 0,35%
Македонци 111 0,15%
Хрвати 78 0,10%
Муслимани 46 0,06%
Словенци 16 0,02%
Руси 13 0,01%
Мађари 11 0,01%
Бошњаци 11 0,01%
Украјинци 8 0,01%
Бугари 7 0,00%
Албанци 7 0,00%
Горанци 6 0,00%
Румуни 4 0,00%
Чеси 3 0,00%
Русини 3 0,00%
Немци 3 0,00%
Буњевци 3 0,00%
Словаци 2 0,00%
непознато 469 0,64%

CACAK

Čačak (Serbian Cyrillic: Чачак) is a city and municipality located 140 km south from Belgrade in Serbia at 43°50' North, 20°20' East. In 2003 the city had a total population of 105,092. It is the administrative center of the Moravica District of Serbia. Čačak is also the main industrial, cultural and sport center of the district.

Municipality
The Municipality of Čačak includes the following settlements:

Čačak
Atenica
Baluga (Ljubićska)
Baluga (Trnavska)
Banjica
Beljina
Bečanj
Brezovica
Bresnica
Vapa
Vidova
Viljuša
Vranići
Vrnčani
Vujetinci
Goričani
Gornja Gorevnica
Gornja Trepča
Donja Gorevnica
Donja Trepča
Žaočani
Zablaće
Jančići
Ježevica
Jezdina
Katrga
Kačulice
Konjevići
Kukići
Kulinovci
Lipnica
Loznica
Ljubić
Međuvršje
Milićevci
Miokovci
Mojsinje
Mrčajevci
Mršinci
Ovčar Banja
Ostra
Pakovraće
Parmenac
Petnica
Preljina
Premeća
Pridvorica
Prijevor
Prislonica
Rajac
Rakova
Riđage
Rošci
Slatina
Sokolići
Stančići
Trbušani
Trnava

Demographics (2002 census)
Municipality Ethnic Composition (2002 census)
Ethnic group Population
Serbs 154,105
Montenegrins
(See: Montenegrins of Serbia) 563
Roma 383
Yugoslavs 299
Macedonians 127
Croats 109
Others 1,383
TOTAL 155,279

Politics
Seats in the municipality parliament won in the 2004 local elections[3]:

Party Seats
New Serbia 19
Democratic Party 14
Socialist Party of Serbia 13
Serbian Radical Party 8
G17 Plus 5
Democratic Party of Serbia 5
Serbian Renewal Movement 4
Serbian Strength Movement 4
Group of the citizens "For Čačak" 3
Source: Local Elections in Serbia 2004[3]

Famous natives and residents
Radomir Mihailović Točak
Dragan Kićanović
Željko Obradović
Bora Đorđević
Radisav Ćurčić
Vojvoda Stepa Stepanović
Nadežda Petrović
Predrag Koraksić Corax
Želimir(Željko) Obradović
Milan Krstić
Vladislav Petković Dis
Jovan Obrenović
Bogić Risimović
Tanasko Rajić
Branko V. Radicevic

[edit] Sister cities
Katerini, Greece
Turčianske Teplice, Slovakia
Filippoi, Greece
Han Pijesak, Bosnia and Herzegovina
Bratunac, Bosnia and Herzegovina

tekst je preuzet sa wikipedia.org

Vas oglas ili reklama na ovom mestu! klikni ovde!

Potrebni marketing agenti! Informisi se ovde!

DODATNI MENU:

NASLOVNA

VESTI, SPORT, KLADIONICA, TV PROGRAM, ZDRAVLJE, SHOWBIZ, KULTURA ...

MATURSKI, SEMINARSKI I DIPLOMSKI RADOVI, TUTORIJALI, KNJIGE ...

MISS I MISTER INTERNET , TOP LISTA SAJTOVA , ONLINE IGRICE

FREE DOWNLOAD, HOROSKOP, SLIKE - GALERIJA , TRANSLATOR