CETINJE - POSLOVNO-TURISTICKI VODIC

Положај 42.23° N 18.55° E


Површина 910 km²
Становништво
- град
- општина
- густина (попис 2003.)
15.137
18.482
20,3 људи/km²
Временска зона
- Обично
- Лети
CET (UTC +1)
CEST (UTC +2)
Позивни број +382 86
Таблице CT

Цетиње је историјска и садашња пријестоница¹ Црне Горе, смјештена у истоименом крашком пољу (Цетињско поље) које се налази у јужном дијелу републике, подно планине Ловћен, на просјечној надморској висини од 670м. Град броји 15.353 (општина 18.742) становника (попис из 2003.).

Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркви и музеја, овај град је добио назив „град-музеј“.

Клима
Умјерено континентална. Топла и сушна љета, просјечне температуре од 20 степени Целзијуса; хладне и влажне зиме, просјечне температуре 2 степена Целзијуса; кишовита прољећа и јесени. Интересан је податак да, иако је један је од најкишовитијих градова у Европи, те град са највећом просјечном количином падавина на простору бивше Југославије, сам град нема површинских водотокова.

Историја

Председничка палатаНастанак данашњег Цетиња веже се 15. вијек и владара Зете Ивана Црнојевића. Наиме, изгубивши од Турака дотадашњу пријестоницу Жабљак, Иван Црнојевић је одлучио да премјести своје сједиште у неприступачније крајеве - у крашко поље подно Ловћена, саградивши 1482. године двор, а потом и манастир Свете Богородице, у који је касније премјестио сједиште Зетске митрополије. Новонастали град назван је по рјечици Цетини која је кроз њега пролазила.

Непрестане борбе против Турака доводе до двовјековне стагнације у развоју Цетиња. Поновни развој почиње тек крајем 17. вијека доласком династије Петровић на власт у Црној Гори, а већа урбанизација и значајнији напредак слиједи са доласком Петра II Петровића Његоша на власт. За вријеме његове владавине изграђена је и чувена Биљарда.

На мјесту на коме се, могуће, налазио двор Ивана Црнојевића, владика Данило је 1701. године подигао Цетињски манастир. Његошева резиденција позната као Биљарда, налази се у историјском језгру Цетиња у непосредној близини Цетињског манастира. Изграђена је 1838. године.

Цетиње се даље архитектонски и урбано-популацијски развијало пропорционално развоју црногорске државотворности, тј. упоредо са проглашењем Књажевине Црне Горе (1852. године под књазом Данилом I Петровићем), те признањем самосталности (1978. на Берлинском конгресу) и, коначно, краљевине Црне Горе (1910. за вријеме владавине краља Николе I Петровића).

За вријеме владавине Николе I, у Цетињу је подигнут нови двор, први хотел, болница, Дјевојачки институт, а проглашењем самосталности и успостављањем дипломатских односа са европским државама и Владин дом, те многобројне амбасаде. Изграђене на јако малој међусобној удаљености, а у различитим архитектонским стиловима, ове грађевине дају Цетињу урбану слику града јединствену у Европи.

Након I свјетског рата, Црна Гора је прогласила уједињење са братском Србијом, односно Краљевином СХС/Краљевином Југославијом, а Цетиње постаје сједиште Зетске бановине. Оставши и даље значајним центром, Цетиње се у периоду између два свјетска рата несметано развијало, увећавајући се и популацијски и територијално и инфрастраструктурално.

Период након II свјетског рата доводи до стагнације Цетиња. Наиме, проглашењем Титограда административним центром и главним градом СР Црне Горе, као саставног дијела ФНРЈ/СФРЈ Цетиње губи значај који је до тада имало. Губећи велики дио дотадашњих прихода, град је педесетих и шездесетих година прошлог вијека преживљавао привредну кризу. Покретање индустријских погона, као што су фабрика обуће "Кошута", електроиндустријски холдинг "Обод" те транспортно предузеће "Бојана", као и побољшање инфраструктуре (изградња саобраћајница према Титограду и мору, побољшање електроенергетске и водоводне мреже), успјели су до краја осамдесетих година овог вијека донекле извући овај град и његово становништво из кризе. Међутим, пад социјализма, транзиција и крвави распад СФРЈ узроковали су пад окосница цетињске привреде, те су поново становништво овог града довели у незавидан економски и социјални положај.

Враћањем назива пријестоница овом граду, развојем сектора високог образовња, као и јачањем туристичких потенцијала, цетињске и црногорске власти надају се да ће Цетињу вратити барем дио сјаја који је овај град имао.

Становништво
Град Цетиње је административни центар општине Цетиње, која према попису из 2003. године броји 18.742 становника, од чега 9.603 чине жене (51,24%), а 8.879 мушкарци (48,76%). Сам град Цетиње, броји 15.353 становника и једино је насеље у цетињској општини са популацијом већом од 1.000 становника. Према попису из 2003 године, 90.67% становништва Цетиња чине Црногорци, 4.62% Срби, а 4.71% чине остале етничке скупине.

Култура и образовање
Цетиње је посљедњих пет вијекова културно и образовно сједиште Црне Горе, па тако баштини огромно књижевно, музејско и архивско благо, које се већином чува кроз пет републичких институција: Народни музеј Црне Горе, Архив Црне Горе, Централна народна библиотека "Ђурђе Црнојевић", Краљевско црногорско народно позориште "Зетски дом", те Републички завод за заштиту споменика културе.

Међутим, Цетиње није само познато по својим грађевинама и историјским споменицима, већ својој вијековима дугој штамшпарској традицији, богатим библиотекама, као и по својим умјетницима - овај град је за својег постојања изродио и угостио значајан број књижевника и сликара, те стога не чуди што су се у овом граду смјестиле три академије - Факултет ликовних умјетности, факултет драмских умјетности, те Музичка академија.

Црнојевићи су оновали прву штампарију (1493-1496). Прво штампано дјело био је Октоих. Касније је и Његош основао своју штампарију (1833-1852, у којој су објављене његове прве пјесме. Од 1858 до 1932 постојала је и Државна штампарија, а послије II свјетског рата 1945 основано је Издавачко предузеће "Народна књига" (1945-1958) односно "Обод". Најстарије школске установе биле су: Његошева школа 1869, Богословско-учитељска школа и Дјевојачки институт 1869, Гимназија 1880, Официрска артиљеријска школа 1903, Учитељска школа 1919 и Богословија 1921. Цетињска читаоница основана је 1868 године, у оквиру које су дјеловали: Пјевачко друштво (1871), Библиотека (1879), Добровољно позоришно друштво (1883), Музеј (1893), Архив (1895).

Цетињско бијенале
Међународно бијенале савремене ликовне умјетности, које се од 1990. одржава сваке друге године. Идејни творац овог бијенала је принц Никола Петровић, праунук краља Николе I. Од свог зачетка до данас, ова културна манифестација све више добива на значају, како у регији тако и у Европи.

Знаменитости
Три велике хришћанске реликвије налазе се на Цетињу. То су: Рука Св. Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Пресвете Богородице Филермосе. Прве двије се чувају у Цетињском манастиру, а трећа у Плавој капели зграде Владиног дома.

Цркве и манастири
Цетињски манастир - саграђен 1701. године од стране владике Данила Петровића, смјештен у непосредној близини Биљарде и Двора краља Николе.
Манастир Црнојевића - са црквом Пресвете Богородице, подигнут од стране оснивача Цетиња Ивана Црнојевића 1484. године. Манастир је разорен од стране Турака 1692, а на мјесту цркве Пресвете Богородице краљ Никола I је 1886. саградио капелу. Данас се у овој капели налазе посмртни остаци Краља Николе I и краљице Милене.
Влашка црква - подигнута у 15 вијеку као црква Рођења Богородице. Рушена у 17. и 18. вијеку. Поново подигнута 1864. године, када је добила и данашњи назив.

Музеји
Музеј Цетињског манастира - смјештен у дијелу манастирских конака, садржи бројне вриједне експонате као што су сви архијерејски орнати Династије Петровић-Његош и крст архимандрита Григорија Нестора, те богате збирке рукописних књига, инкунабула и икона.
Историјски музеј - смјештен у згради Владиног дома, обухвата културну друштвено-економску, политичку и војну прошлост Црне Горе од предсловенског периода до данас.
Етнографски музеј Црне Горе - смјештен у згради некадашњег Српског посланства, са збиркама који посјетиоцима могу дочарати древне начине исхране, привређивања и одијевања, инструменте и оруђа црногорских предака.
Његошев музеј - смјештен у Биљарди, посвећен Петру II Петровићу Његошу. Обухвата Његошеву резиденцију, дио Његошеве библиотеке, те дио библиотеке Петра I Петровића Његоша.
Његошева родна кућа - недалеко од Цетиња, у његушком засеоку Ераковићи.
Државни музеј Црне Горе - смјештен у двору краља Николе I, реконструкција резиденције краља, са аутентичним примјерцима намјештаја, те другим предметима кориштеним од стране краљевске породице.
Умјетнички музеј Црне Горе - смјештен у згради Владиног дома. Националну галерију овог музеја чине: Збирка умјетности југословенских народа и народности, Збирка црногорске ликовне умјетности, Збирка икона, Збирка копија фресака, те Спомен збирка Милице Сарић-Вукмановић.

Транспорт
Цетиње је данас добро комуникацијски увезано са осталим дијеловима Црне Горе. Налази се на магистралној комуникацији Подгорица-Цетиње-Будва. Од оба града је удаљено око 30 км. Аеродром у Тивту налази се на око 50 км удаљености, а лука Бар око 70 км.

 

 

CETINJE

Cetinje (Serbian Cyrillic: Цетиње, Italian: Cettigne, Greek: Κετίγνη, Ketígni, Turkish: Çetine) is a town in Montenegro, located at ( 42°23′11″N, 18°55′30″E ). It is also a historical and the de jure capital of Montenegro, with the official residence of the President of Montenegro. It had a population of 15,137 as of 2003.

It is located in the southern Montenegro municipality of the same name (population 18,482 in 2003). The city nestles on a small Karst plain surrounded by limestone mountains, including Mt. Lovćen, the Black Mountain from which Montenegro gets its name.

Cetinje is a town of immense historical heritage, founded in the 15th century. It became the center of Montenegrin life and both a cradle of Montenegrin/Serbian culture and an Eastern Orthodox religious center. It is because of this and the heroic legend born after its eternal resistance from Ottoman intrusions, that it was nicknamed Serbian Sparta1 (Српска Спарта). It is because of its heritage as a long-term Montenegrin capital that it is today the honorary capital of Montenegro.

 

History
The founding of Cetinje was conditioned by the historical, political, and economic background in the 15th century. Wars of conquest led by the Turks forced Ivan Crnojević, the ruler of Zeta at that time, to move the capital of his country from the fortified town of Žabljak to the inaccessible parts, to Obod in 1475, and soon after it at the foot of Mt. Lovćen. In the field of Cetinje in 1482 his court was built and two years later the monastery was built as well. By building the court and the monastery a new capital was founded. Its name was Cetinje. It was named after the River Cetina that runs through it. The new monastery became the domicile of the Zeta metropolitan. So, Cetinje turned out to be not only the center of secular life but also the spiritual center where Đurađ Crnojević, the son to Ivan Crnojević, founded the first printing house in the Slavic South.

Rapid progress of Cetinje under the rule of the Crnojević dynasty was interrupted at the very end of the 15th century. Actually, Zeta lost its independence in 1499 so the only free part of the country, which was called Montenegro since then, was reduced to a mountainous territory between Crnojević River and The Bay of Kotor.

In the next two centuries Cetinje stagnated in its development. It was very often under the attack of Venice and the Turks. So, in the 16th and 17th century Cetinje was exposed to tough temptations. In this period the court and the monastery of the Crnojevići dynasty were destroyed. It was only by the end of the 17th century, in 1697, that Cetinje began to flourish again under the rule of the Petrović dynasty and Danilo Petrović as its founder.

Leading the liberation wars and strengthening the unity in the country preoccupied Danilo and his successors. They didn’t have enough time to dedicate to the building of Cetinje. It was only during the rule of Petar II Petrović Njegoš that the remarkable progress has been made. In 1838 his new royal residence called Biljarda (Billiard house) was built. Cetinje was enlarged by building new houses that gradually led to urbanization.

Montenegrin independence was recognized by the decision of the Berlin Congress (1878) and so Cetinje became the capital of a European country.

Many modern buildings designed for the international consulates were built due to newly established relations with a range of European countries. The buildings of the French, Russian, British, Italian and Austro-Hungarian consulates are regarded as the most beautiful among these.

Cetinje made great progress under the rule of Prince Nikola I Petrović when numerous public edifices were built. Those include the first hotel, called ‘Lokanda’, then the new Prince’s palace, the Girls’ Institute, the hospital, etc. First tenancy houses emerged. On the 1860 report Cetinja had 34 households.

Montenegro was proclaimed a kingdom in 1910. This had a great effect on its further development. At this time the Government House, the symbol of state power, was built. The population census from the same year recorded a massive growth in the world's smallest capital, registering 5,895 inhabitants, most of whom were Serbs.

Between 1878 and 1914 Cetinje flourished in every sense. Many renowned intellectuals from other South-Slavic parts came to stay there and made a contribution to the cultural, educational and every other aspect of life.

At the time between the two World Wars, Cetinje expanded its territory, as it was now a centre of the Zeta region. But when it was decided by the Parliament of Montenegro that the administrative organs should be located in Titograd (previously and presently Podgorica), Cetinje went through a tough crisis. By building certain industrial sections and at the same time neglecting the development of the city's traditional and potential cultural and tourist capacities, the chance to create a strong basis for more solid prosperity was undoubtedly lost.

Population
Cetinje is the administrative centre of Cetinje municipality, which has a population of 18,482. The town of Cetinje itself has 15,137 citizens, and is the only town in the municipality with a population of over 1,000.

Population of Cetinje:

March 3, 1981 - 14,088
March 3, 1991 - 15,946
November 1, 2003 - 18,482
Ethnic groups (1991 census):

Montenegrins (93.03%)
Serbs (2.62%)
Ethnic groups (2003 census):

Montenegrins - 16,758 (90.67%)
Serbs - 853 (4.62%)
Roma - 129 (0.16%)
Croats - 49
Albanians - 43
Yugoslavs - 27
Muslims by nationality - 22
Macedonians - 17
Italians - 13
Slovenians - 13
Hungarians - 7
Bosniaks - 5
Russians - 2
Germans - 1
Other - 57
not declared - 277
regional affiliation - 4
unknown - 205
Total - 18,482

Tourism

Court Church in CetinjeCetinje was neglected as a tourist destination for a long time after the end of World War II. Instead, it was developed as an industrial center, with footwear and white goods factories (which eventually closed down with the collapse of the socialist economy).

This proved to be a mistake, as Cetinje has favourable conditions for the development of tourism. Its attractions are unlike those of the coastal resorts of Budva or Kotor - Cetinje is mainly attractive as the cultural and spiritual centre of Montenegro, vital for understanding Montenegro's history.

Cetinje has numerous points of interest, among which are Cetinje Monastery, Vlaška church (built in 1450, with its fence made out of barrels of captured enemy rifles), Biljarda, numerous museums, Zetski dom royal theatre and historic foreign embassies. Many of the old embassies and other administrative buildings are now schools of various kinds, and the town has many young people.

With the privatization of the "Grand Hotel" and relocation of some administrative offices from Podgorica to Cetinje, it is expected that Cetinje will recover from neglect to become a significant point of interest on Montenegro's tourism map.

For the tourist with a car, Cetinje is easily accessible from Budva on the coast, and for the more venturesome, up the steep road from Kotor. There is a natural two or three-day tourist driving route from Dubrovnik, Croatia, to: Cavtat, Kotor, and Budva, Cetinje in the mountains, Ostrog Monastery in the high cliff, and back down the mountains through Bosnia/Serbia to Dubrovnik.

Culture

“Zetski Dom” TheatreCetinje has been the cultural and educational centre of Montenegro for five centuries. There are five republic institutions: Đurđe Crnojević Central National Library, the National Museum of Montenegro, the Archives of Montenegro, the Republic Institute for Preserving Cultural Heritage and the Zetski Dom Montenegrin Royal National Theatre. All these institutions keep, process, and provide public access to enormous literary treasure, and protect both mobile and immobile cultural monuments throughout Montenegro. The oldest - and for a long time the most important - cultural institution in the town is the monastery of Cetinje.

Printing houses
Cetinje has a rich publishing and printing tradition. The Printing House of Crnojevići (1492-1496) and the books published there are of great importance for Montenegrin and wider Serbian culture and culture and history as well as for the culture of other Orthodox Balkan peoples. Its greatest contribution refers to spreading Cyrillic type. Thus, it represents an important link in a chain of world culture. There were a number of printing houses that continued this great printing tradition. These are: Njegoš Printing House, which operated between 1833 and 1839 and the State Printing House which was founded in 1858. It was renamed in 1952. Since then it has been known as Obod.

Since their foundation to the present day, Cetinje printing houses have published over 3,000 books, a major contribution to the Montenegrin cultural heritage. The first Montenegrin literary and scientific annual, Grlica (Turtledove), was published in 1835, while the first Montenegrin newspaper, ‘The Montenegrin’, was established in 1871. Since then, sixty different newspapers and over thirty magazines have been published. In 1914, as a town of fewer than 6,000 inhabitants, Cetinje supported six different daily newspapers.

Libraries
The oldest libraries of Montenegro, where the oldest books and documentation of great value are preserved, are located at Cetinje. This makes Cetinje internationally recognized as well. The oldest library among these is the Library of Cetinje Monastery, which was founded by the end of the 15th century at the time when the Printing House of Crnojevići started operating. Today, seventy-five old manuscripts written in Cyrillic, then four incunabula, and many old liturgical books are kept there.

The first public reading room in Montenegro known as The Reading Room of Cetinje was founded in 1896. Since its founding it has been the cultural centre of Montenegro. The fruitful activity of this reading room was continued by the Town Library and the Njegoš reading room, which offers over 63,000 books and volumes of periodicals.

The school libraries of Cetinje also have a long tradition. The library of the oldest school at Cetinje today known as Njegoš elementary school dates back to 1834, the library of the clerical college and the Carica Marija Girls’ Institute dates back to 1869, and the library of the Gymnasium to 1880.

Museums

National Museum of Montenegro
(Former Palace of King Nikola I)Cetinje is also famous for its museums. Museums in Cetinje are:

Museum of the Cetinje Monastery
State Museum
"Petar Petrovic Njegoš" Museum
Ethnographic Museum
Electric Industry Museum
History Museum
Art Museum
All these except the Museum of the Cetinje Monastery and Electric Industry Museum are integrated in one institution called the National Museum of Montenegro. Numerous museums and the huge fund of museum items that are kept there established Cetinje's reputation as a museum town.

Cetinje has always been a cultural centre. Every second year the international art exhibition called Cetinje Biennial is held there. Its founder is Prince Nikola Petrović, great-grandson to King Nikola I.

Religion
Cetinje is also the seat of the Eparchy of Montenegro and the Littoral of the Serb Orthodox Church.

Transport
Cetinje is connected to Podgorica and Budva through two-lane motorways. Both towns are about 30 km away from Cetinje. There is also a historic road to Kotor, which is not of premium quality, but offers stunning views of the Bay of Kotor.

Tivat Airport is 50 km away, and there are regular flights to Belgrade and Zurich, and dozens of charter planes land daily at Tivat airport during the summer season.

Podgorica Airport is 55 km away, and it has regular flights to major European destinations throughout the year.

 

CETINJE

Цетине (серб. Цетиње, нескл., используется предлог "на") — город в государстве Черногория, административный центр муниципалитета Цетине, столица Черногории, историческая и формальная (резиденция парламента и правительства находится в городе Подгорица)

Население
Население — 15 137 жителей (на 1 ноября 2003) (14 088(1981), 15 946 (1991)).

[править] Этнический состав муниципалитета Цетинье
В основном — черногорцы (90,67%) и сербы (4,61%).

 

preuzeto sa wikipedia.org